NOMUS – mesto susreta velikih zvezda domaće i svetske scene današnjice
Danas je Nomus jedna od najznačajnijih međunarodnih manifestacija umetničke muzike u Srbiji, koja je 2025. godine obeležila pedeset godina postojanja.
Za vreme održavanja Nomusa Novi Sad izgleda drugačije, lepše, a svi mi koji živimo u njemu ponosni smo što smo Novosađani.
Osnovan je 1975. godine na inicijativu istaknutog muzičkog pedagoga, klarinetiste i kulturnog vizionara Antona Ebersta, a uz podršku i organizaciju Radio Novog Sada. Već tokom prvih pet godina Nomus je postao prepoznatljiv muzički centar na kulturnoj mapi tadašnje Jugoslavije. Međutim, između 1981. i 1985. festival je bio ugašen, jer oni koji su tada odlučivali o kulturnom životu u gradu nisu shvatali njegov značaj. Ali ona snažna iskra koja je bila prisutna još u Eberstovoj ideji o važnosti postojanja jedne ovakve manifestacije u Novom Sada nije nestala. Samo je čekala svoje vreme i prave ljude koji će znati da je ponovo razgore.
I to je bila ta 1986. godine i to su bili ljudi okupljeni u Muzičkoj omladini Novog Sada. Oni su na inicijativu tadašnjeg predsednika, danas cenjenog kompozitora Stevana Divjakovića, iznova pokrenuli festival.
Od tada pa sve do danas – Nomus traje.
To može da zahvali svom producentu – Muzičkoj omladini Novog Sada i podršci Grada Novog Sada, koji je svih ovih decenija bio i ostao njegov glavni pokrovitelj.
Do 2020. održavao se uvek u aprilu, a od te godine u oktobru mesecu.
Festival je Ministarstvo kulture Republike Srbije prepoznalo i nagradilo kao manifestaciju od nacionalnog značaja. Nomus sarađuje s prestižnim festivalima i koncertnim dvoranama u zemlji i inostranstvu.
Kao naš prozor u svet, Nomus je dovodio, i još uvek dovodi, istinske zvezde svetske muzičke scene u Novi Sad. Na njemu su nastupali: Kraljevska filharmonija iz Stokholma, Zagrebačka, Makedonska i Slovenačka filharmonija, Moskovski solisti, Kremerata Baltika, Kamerata Salcburg, kamerni orkestri Beča i Bazela, Fazil Saj, Jurij Bašmet, Marija Žuao Pireš, Boris Berezovski, Simon Trpčeski, Ivo Pogorelić, Hakan Hardenberger Alan Gilbert, Trevor Pinok, Nemanja Radulović, Dejvid Geret… Lista je duga i impresivna, a njen značajan deo čine i najbolji domaći ansambli, kao što su Vojvođanski simfonijski orkestar, Beogradska filharmonija, Hor i Simfonijski orkestar RTS-a i veoma veliki broj slavnih domaćih solista, jer Nomus nikada nije izgubio vezu s lokalnom sredinom, s talentima iz Novog Sada i Srbije, naprotiv, oni su uvek imali značajno mesto u njegovim programima.
Ipak, ono što je festival oduvek činilo posebnim nije samo impresivan spisak domaćih i stranih učesnika, već i brojne premijere dela naših autora, na primer Aleksandre Vrebalov, Slavka Šuklara, Stevana Divjakovića, Miroslava Štatkića i drugih, kao i kreiranje sopstvenih projekata; dakle ne samo prezentacija, već i stvaranje kulture, a na posletku i otkrivanje mnogih talenata kojima je nastup na festivalu dao krila da krenu putem raskošne međunarodne karijere i slave.
Nomus je svoju istoriju započeo kao nacionalni festival, posvećen domaćem muzičkom stvaralaštvu, zatim se profilisao kao festival kamerne muzike, a danas je on manifestacija sa širokom i fleksibilnom koncepcijom, pa pored klasičnih programa, obuhvata i one koji spajaju različite muzičke žanrove, stilove, pa i umetničke forme. Na Nomusu su tako gostovali i Rišar Galijano, Aziza Mustafa Zadeh, Misija, Dafer Jusuf, Slovenačko narodno gledališče, savremena cirkuska trupa „Recirkel“, Zagrebačko kazalište lutaka, a prikazan je i niz mjuzikla, od kojih neki i premijerno, poput Priče sa zapadne strane i Buđenja proleća, osvareni u saradnji s Novosadskim pozorištem (Újvidéki Színház).
Takva otvorenost, uz očuvanje identiteta, upravo je ono što festival čini živim i relevantnim.
Toliko trajanje i uspeh Nomusa nisu rezultat povoljnih okolnosti, već istrajnosti ljudi kojima odustajanje nikada nije bio izbor. Nomus nikada nije pripadao ideologijama, već je bio i ostao veran umetnosti, dobrom ukusu i svojoj publici.
