Projekat Igranke Mons je pokrenuo 2014. godine sa željom da obnovi kulturu plesnih večeri kakve su u Novom Sadu postojale šezdesetih godina prošlog veka na Mašincu, u Zanatskom domu i u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“, i to ne kao nostalgičan gest ili rekonstrukciju prošlosti, već kao savremeni odgovor na vreme u kojem virtuelna poznanstva često zamenjuju stvarna i gde se druženja svode na razmene poruka, a mediji slede komercijalne, a ne kulturne potrebe.
Prva Igranka – „K’o nekad u osam“ – održana je u dvorištu Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” i na nju je došlo izuzetno mnogo ljudi svih generacija, sasvim udaljenih navika i stila života, koji su bez obzira na te različitosti delili istu energiju, prepoznajući zajednički, udoban i siguran prostor za opuštanje, oslobođen distance i nametnutih pravila. Ono što je počelo stidljivo, s nekoliko plesnih parova, ubrzo se pretvorilo u živu, razigranu masu u kojoj su se mešali stiskavac i disko, valcer i improvizovani koraci. Bilo je to veče vedrog duha i autentičnih susreta, koje ćemo dugo pamtiti.
Potom je iste godine usledila i Novogodišnja igranka, u auli Novosadskog sajma (Master centar), gde je ideja projekta proširena i na novi prostor, a dobila je i praznični kontekst.
Naredne dve igranke, održane u septembru 2015. i 2016. godine pod nazivima, „Ljubav i moda“ i „U ritmu muzike za ples“, bile su priređene u dvorištu Vojvođanske banke (nekadašnji bioskop Doma JNA), kao novom gradskom prostoru, koji je od tada ponovo oživeo za razna umetnička dešavanja.
U svim izdanjima okosnicu programa činio je Novosadski big bend, jedan od najboljih ansambala tog tipa u regionu, koji neguje visok izvođački standard i bogat repertoar, uz istaknute vokalne soliste: Tijanu Bogićević, Danku Adamov, Božidara Dudvarskog, Dušana Svilara, Mirjanu Draganić i Zorana Šandorova.
Na našim igrankama izvodili su se hitovi iz 60-ih, 70-ih i 80-ih godina, evergrin, disko, pop i rok muzika, u savremenim i inventivnim aranžmanima.
U vremenu sve izraženije otuđenosti negovanje ovakvih muzičkih susreta čini se izuzetno važnim. To nije bekstvo od stvarnosti, već prostor u kojem je, između ostalog, moguće ponovo uspostaviti pokidane veze među ljudima.
