Međunarodni festival umetničke muzike – Novosadske muzičke svečanosti – NOMUS

U 2019. godini navršava se 44. godine od održavanja prvog Nomusa.

Naredni festival održaće se u periodu od 9. do 18. aprila. Organizator – Muzička omladina Novog Sada, je uveren da će tokom trajanja ove manifestacije Novi Sad biti istinsko umetničko središte na međunarodnoj kulturnoj mapi, između ostalog jer će ugostiti neke od najčuvenijih umetnika/ansambala iz preko dvadeset zemalja sveta.
Takođe, svojim predstojećim izdanjem, pre svega visokokvalitetnim sadržajem,  Nomus 2019. učvrstiće svoju poziciju kao jedne od najznačajnijih manifestacija koje su doprinele dobijanju titule Novi Sad Evropska prestonica kulture u 2021. godini.
***

Tokom vremena, Novosadske muzičke svečanosti izrasle su u najznačajniji međunarodni festival umetničke muzike u zemlji i našle se u grupi najrenomiranijih kulturnih manifestacija u Srbiji. Festival Nomus proglašen je 2010. godine za manifestaciju od nacionalnog značaja od strane Ministarstva kulture Republike Srbije. U januaru 2015. Nomusu je dodeljena Nagrada ugledne revije “Muzika klasika” u kategoriji NAJBOLJI MUZIČKI FESTIVAL u 2014.
O međunarodnom značaju Nomusa i samim tim njegovoj važnosti za grad i zemlju, svedoči činjenica da je  Nomusu pripala markica platforme evropskih festivala EFFE, za period  2015-2016 i 2017-2018, za koju je konkurisalo 896 festivala (od koji je 71% muzičkih) iz 32 zemlje.
Nastao daleke 1975. godine, po ideji istaknutog kulturnog poslenika Antona Ebersta, Nomus se prvih šest godina odvijao u okrilju Radio Novog Sada i već u tom periodu izrastao u cenjenu umetničku manifestaciju, s obzirom na to da su na njoj predstavljana tada najuspešnija ostvarenja jugoslovenskih interpretatora i kompozitora. Posle četvorogodišnje pauze, okupljanje izvođača i organizaciju festivala preuzima Muzička omladina Novog  Sada, dva puta pod nazivom “Novosadske muzičke jeseni”, da bi mu već 1987. vraćen prvobitni naziv – Novosadske muzičke svečanosti.
Rastući i preispitujući svoju koncepciju, ali i mudro balansirajući između želja i mogućnosti, prevashodno kamerno koncipiran festival postepeno je širio svoje žanrovske granice, prerastajući istovremeno iz nacionalne, u manifestaciju međunarodnog značaja, i tako zauzeo mesto na svetskom koncertnom podijumu. Ideja vodilja autorskih timova Nomusa uvek je bila brižljivo biranje programa u izvođenju čuvenih ansambala i solista s međunarodnog podijuma i domaće muzičke scene. Među njima su i Kraljevska filharmonija iz Stokholma, Simfonijski orkestar Ruske državne kapele, Kremerata Baltika, Moskovski solisti, Kamerni orkestar „Maler“, Kamerni orkestar „Franc List“, Kamerata Salcburg, gudački kvarteti „Brodski“, „Kodalj“, „Eben“, „Modiljani“ i „Isaji“, Trio „Vanderer“, Perkusionisti „Amadinda“, vokalna grupa „The King’s Singers”, pijanisti Marija Žoao Pireš, Fazil Saji, Boris Berezovski, i Simon Trpčeski, violista Jurij Bašmet, violinista Dejvid Geret, maestralni umetnik na harmonici Rišar Galijano, trubač Hakan Hardenberger, klarinetista Martin Frest, slavni dirigenti Alan Gilbert i Trevor Pinok, kao i plejada domaćih muzičara među kojima su i Aleksandar Madžar, Jasminka Stančul, Rita Kinka, Kemal Gekić, Stefan Milenković, Nemanja Radulović, Roman Simović, Gordan Nikolić, Željko Lučić, Katarina Jovanović, Beogradska filharmonija, Vojvođanski simfonijski orkestar i Simfonijski orkestar RTS-a.
Postepeno osvajana, neophodna repertoarska fleksibilnost, te stalno nadograđivanje nomusovske ponude novim i drugačijim sadržajima, takođe je doprinela očuvanju i razvoju festivala. Među njima su koncerti koji ukazuju na fluidne granice između stilova u kojima se klasična muzika meša s džez, etno, vorld, pa čak i pop zvukom i, posebno, uvođenje muzičko-scenskih formi poput baleta i mjuzikla, pa čak i jedne specifične sinkretičke, u pravom smislu multimedijalne predstave, kakvu je u obliku savremenog cirkusa, u 2015. godini donela i mađarska trupa „Recirkel“. Iz ovih proširenih žanrovskih sfera, do sada se izdvajaju nastupi azerbejdžanske pijanistkinje i pevačice Azize Mustafa Zadeh, britanske kompozitorke filmske muzike Džoslin Puk i Trija Andžeja Jagođinskog iz Poljske, mjuzikli „Jadnici“ („Madlenianum“), „Maratonci trče počasni krug“ (Pozorište na Terazijama) „Priča sa zapadne strane“ i „Čarobnjak iz Oza“ (Novosadsko pozorište), baleti „Radio & Juliet” (Slovensko narodno gledališče, Maribor) i „SHO-BO-GEN-ZO/Vidoviti putevi“ Jožefa Nađa, predstava „Medved“ – šala za džez trio i jednog glumca (Zijah Sokolović i Trio „Lolita“), te projekat ansambla „Soqquadro Italiano“ „Od Monteverdija do Mine“.
Ovakve produkcije, uz tradicionalne koncerte klasične muzike privukle su veliki broj mladih posetilaca čiji značajan porast poslednjih godina, takođe svedoči o velikom kulturološkom značaju Novosadskih muzičkih svečanosti.