NomuS 2017
STEFAN MILENKOVIĆ, violina (Srbija / SAD)
SIMFONIJSKI ORKESTAR AKADEMIJE UMETNOSTI U NOVOM SADU
Dirigent: Andrej BURSAĆ

R. BRUČI:
Rondo giocoso

P. I. ČAJKOVSKI:
Koncert za violinu i orkestar op.35 (1878)

P a u z a

S. PROKOFJEV:
Simfonija br.7 u cis molu, op.131 (1951/1952)

Prodaja ulaznica i informacije o koncertu u Muzičkoj omladini Novog Sada (Katolička porta 2/II, tel. 021/452-344), radnim danima od 8 do 14h, kao i dva sata pred početak koncerta na mestu održavanja programa.
On-line rezervacije i kupovina karata na: www.muzickaomladina.org

Cena ulaznice: 1.000 dinara
***

STEFAN MILENKOVIĆ, violina, Srbija / SAD
Svima je poznata priča o Stefanu Milenkoviću kao „čudu od deteta“, s karijerom započetom u petoj godini, kada je prvi put kao solista stao pred orkestar. Jedan od retkih jubileja zabeležio je već u 16. godini, odsviravši u Meksiku svoj hiljaditi koncert.
Solističko muziciranje uz renomirane simfonijske i kamerne ansamble do danas je, između brojnih sastava, uključilo Berlinski simfonijski orkestar, Helsinšku filharmoniju, Orkestar Francuskog radija, Orkestar Boljšog teatra, Belgijski nacionalni orkestar, Simfonijski orkestar Indijanapolisa, vodeće simfonijske kolektive Meksika, Brazila i Australije, te kamerne orkestre „Orfeus“ i „Aspenska kamerna simfonija“. To je podrazumevalo saradnju s čuvenim dirigentima poput Lorina Mazela, Danijela Orena, Vladimira Fedosejeva, Lu Jia, Liora Šambadala i En Šao. U rodnom Beogradu 2002, tada 25-godišnji violinista osvaja i laskavu titulu „umetnika godine“. Za posvećenost humanitarnim akcijama dodeljena su mu brojna priznanja, pored ostalih 2003. i odličje „najhumanija ličnost“, takođe u domovini. S istim ciljem učestvovao je na brojnim gala koncertima pod pokroviteljstvom Uneskoa u Parizu, zajedno s legendarnim Plasidom Domingom, Lorinom Mazelom, Aleksisom Vajsenbergom i Jehudijem Menjuhinom. Kao pasionirani kamerni muzičar, redovno sarađuje s uglednim interpretatorima u različitim instrumentalnim formacijama. U Novom Sadu je gostovao mnogo puta, počev od najranije mladosti, da bi se prošlog leta ogledao i kao solista uz orkestar „Kamerata akademika“ na koncertu u Katoličkoj porti, kojim se, zajedno s novosadskim muzičarima pridružio podršci gradu u njegovom kandidovanju za Evropsku prestonicu kulture 2021. To mu je potom donelo i počasnu titulu ambasadora Novog Sada, kada je grad zasluženo dobio to odgovorno priznanje, a umetnik će ga bez sumnje dostojno i s poštovanjem predstavljati.
Uspesi Stefana Milenkovića obuhvataju i osvajanje visokih nagrada i ulaske u finala najpoznatijih violinskih konkursa (u sedmoj godini je već bio laureat Međunarodnog violinskog takmičenja „Jaroslav Kocijan“): „Kraljica Elizabeta“ u Belgiji, „Tibor Varga“ u Švajcarskoj, „Rodolfo Lipicer“ i „Nikolo Paganini“ u Italiji, „Ludvig Špor“ u Nemačkoj i „Jehudi Menjuhin“ u Engleskoj. Pedagoškim radom Stefan Milenković se bavi na Univerzitetu Ilinoisa, nakon što je nekoliko godina predavao na „Džulijardu“ u Njujorku. Možda najbolje od svih prikaza interpretativnih osobenosti našeg i danas najpopularnijeg violiniste govore reči kritičara Hanover presa da on ima sve: „lepotu zvuka Davida Ojstraha, čistotu i logiku fraze Henrika Šeringa, virtuozitet Jaše Hajfeca, ljubav prema muzici Jehudija Menjuhina i temperament i radost Jicaka Perlmana“.

SIMFONIJSKI ORKESTAR AKADEMIJE UMETNOSTI
Povod za osnivanje Simfonijskog orkestra Akademije umetnosti bio je završni koncert 13. Susreta muzičkih akademija Jugoslavije, održan u Novom Sadu 24. maja 1986. godine. Tom prilikom studenti s različitih jugoslovenskih visokih muzičkih škola učestvovali su u pripremi Mocartovog Rekvijema i Listovog Koncerta za klavir i orkestar br. 1, pod dirigentskom palicom maestra Mladena Jagušta. Posle uspešno izvedenog programa, tadašnje rukovodstvo akademije, na čelu s dekanom prof. Nenadom Ostojićem, odlučuje se za formiranje stalnog simfonijskog ansambla čiji će sastav činiti studenti AU koji bi u toku svog školovanja imali prilike da realizuju po dva ili više projekata za vreme studijske godine. Već u decembru 1986. godine ovaj ansambl predstavio se publici zajedno s Mešovitim horom Akademije umetnosti, što će biti gotovo redovna praksa sve do danas. Naime, pored simfonijske muzike, orkestar će u toku tri decenije svog postojanja često izvoditi repertoar koji uključuje mise, oratorijume i druga vokalno-instrumentalna dela, pa je tako združeni ansambl instrumentalista i horista bio i ostao poligon za sticanje zrelosti svim studentima i studentkinjama Departmana muzičke umetnosti. „Razlika između profesionalaca i ovih studenata”, istakao je u jednom intervjuu dugogodišnji dirigent ovog ansambla, maestro Mladen Jagušt, „jeste to što imaju tog mladalačkog entuzijazma više nego profesionalni orkestar… ta su deca kao omađijana zvukom orkestra koji nikada do tada nisu iskusili… naprosto zaluđena… crvene im se uši – iz petnih žila sve što mogu to i daju!”
Simfonijski orkestar Akademije umetnosti ostvario je do sada preko pedeset koncerata u Novom Sadu, a neretko su programi bili izvođeni i u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu, Negotinu, Somboru, Zrenjaninu i Subotici.
Posle dugogodišnjeg delovanja maestra Mladena Jagušta, stalni dirigent ansambla danas je prof. Andrej Bursać, a kao gosti – dirigenti nastupali su Željka Milanović, Fedor Prodanov, Berislav Skenderović, Saša Nikolovski Đumar (Makedonija), Tomislav Fačini (Hrvatska), Ilmar Lapinš (Litvanija), Mark Rasel Smit (SAD), Klaudio Vandeli (Italija) i dr.
Sa Simfonijskim orkestrom Akademije umetnosti nastupali su naši renomirani umetnici: Rita Kinka, Kemal Gekić, Iris Kobal, Ištvan Varga, Dejan Bogdanović, Irina Jašvili, Dorijan Leljak, Ratimir Martinović, Željko Lučić, Milan Miladinović, Mihajlo Zurković, Aleksandar Tasić, Laura Levai Aksin, Robert Lakatoš, Jasminka Stančul, Dejan Mlađenović, Florijan Balaž, Jadranka Petrović, Ljudmila Gros i mnogi drugi.
*(Podaci preuzeti iz baze podataka projekta „Kulturološki identiteti u umetničkoj produkciji Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu – arhiviranje i analitičko predstavljanje građe i tradicije“, br. 114-451-1671/2016-02, finansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj)

ANDREJ BURSAĆ, dirigent
Diplomirao je klavir i dirigovanje, a potom stekao zvanje magistra dirigovanja.
Umetničku karijeru započinje kao dirigent čuvenog hora „Josif Marinković“ iz Zrenjanina, na čijem čelu se našao ubrzo posle smrti svog oca Slobodana Bursaća, legendarnog vođe ovog ansambla, nastavivši već naredne 1994. godine njegov rad i negovanje prepoznatljiivog, specifičnog stila interpretacije, posebno duhovne muzike. Ovaj sastav je tokom svoje bogate istorije, pored titule najboljeg hora sveta (stečene 1987. u velškom gradu Langolenu), osvojio brojne nagrade i gostovao na najprestižnijim scenama u zemlji i inostranstvu.
Dirigentsku aktivnost Andrej Bursać dalje razvija saradnjom s ansamblima i institucijama poput Opere SNP-a u Novom Sadu, Simfonijskog orkestra i Hora Radio-televizije Srbije, Vojvođanskog simfonijskog orkestra, Simfonijskog orkesta i Hora Akademije umetnosti u Novom Sadu, Vojvođanskog mešovitog hora, Novosadskog kamernog orkestra, ansambla „Camerata Academica“ i drugih, pokazujući veliku raznovrsnost umetničkog delovanja. Njegov repertoar obuhvata horske i simfonijske, odnosno koncertantne kompozicije, veliki broj vokalno-instrumentalnih formi, dela operskog i operetskog repertoara, kao i ostvarenja za kamerni orkestar, a najzad i numere iz oblasti popularne muzike.
Pod pokroviteljstvom Vlade Vojvodine, umetnik 2006. godine osniva Vojvođanski mešoviti hor, s ciljem dostizanja visokih umetničkih dometa, s kojim izvodi brojne koncerte u zemlji i inostranstvu. Repertoar hora obuhvata klasične i savremene vokalno-instrumentalne kompozicije, kao i dela standardnog horskog a cappella repertoara. Dirigujući mnogim ansamblima, od kamernih, horskih, operskih, pa sve do orkestarskih, ravnopravno negujući horski, instrumentalni i vokalno-instrumentalni žanr, Andrej Bursać pokazuje podjednak senzibilitet i prema tradicionalnom i prema savremenom muzičkom izrazu.
Zaposlen je kao redovni profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu i šef Katedre za dirigovanje. Bio je gostujući predavač na Umjetničkoj akademiji u Osijeku, a od 2008. do 2012. i član Gradskog veća za kulturu Novog Sada. Godine 2011. je pokrenuo inicijativu da se grad Novi Sad kandiduje za evropsku prestonicu kulture i bio prvi predsednik Organizacionog odbora „NS EPK“.