Nomus 2020 – Svečano otvaranje
Dirigent: Andrej BURSAĆ
Solista: Diana ADAMYAN, violina (Jermenija)

P r o g r a m:
L. v. BEETHOVEN:
Koncert za violinu i orkestar u D-duru, op.61
Simfonija br.5, u c-molu, op. 67

KONCERT JE RASPRODAT, ali za publiku koja nije uspela da kupi ulaznice na vreme, obezbedili smo direktan prenos! Live streem će biti emitovan na FB stranici NOMUS Festival 

Dijana Adamjan, violina, Jermenija
Pobednica Međunarodnog violinskog takmičenja „Jehudi Menjuhin” 2018. u seniorskoj kategoriji, istovremeno dobitnica i nagrade publike, danas tek dvadesetogodišnja umetnica, rođena je u Jerevanu u muzičkoj porodici. Učila je u uglednoj prestoničkoj Muzičkoj školi „Čajkovski” kod Petrosa Hajkazjana i na Jerevanskom državnom konzervatorijumu „Komitas” u klasi Eduarda Tadevosjana, a sada je student profesorke Ane Čumačenko  na Visokoj školi za muziku i teatar u Minhenu. Pored uspeha na Menjuhinovom konkursu, osvojila je nagrade na Međunarodnom takmičarskom festivalu „H. Bogdanjan” (2014) i 9. Međunarodnom omladinskom takmičenju „Čajkovski” (2015). Zahtevni raspored međunarodnih programskih obaveza mlade violinistkinje u ovoj godini sadrži izvođenje Violinskog koncerta Arama Hačaturjana, s čuvenim dirigentom Vadimom Fedosejevim na Internacionalnom muzičkom festivalu „Perspectives” u Jerevanu, londonski debi uz Orkestar kraljevske filharmonije s Bahovim Dvostrukim koncertom (i slavnim Pinkasom Cukermanom kao drugim solistom) na komemorativnoj večeri posvećenoj obeležavanju stogodišnjice genocida nad jermenskim narodom, zatim poziv Seiđija Ozave za učešće na festivalu u Macumotu (Japan).  Violinistkinja koristi stipendiju Međunarodne muzičke akademije u Lihtenštajnu. Kao deo jermenskog kulturnog programa „Nova imena” Dijana Adamjan uživa podršku Svejermenskog dobrotvornog saveza i neprofitne organizacije „YerazArt” iz Bostona. Koristi violinu „Urs Machler”, izrađenu u Nemačkoj, i još dva instrumenta „Nicolo Gagliano”.

Andrej Bursać, dirigent, Srbija
Diplomirao je klavir i dirigovanje, a potom stekao zvanje magistra dirigovanja.
Umetničku karijeru započinje kao dirigent čuvenog hora „Josif Marinković” iz Zrenjanina, na čijem čelu se našao ubrzo posle smrti svog oca Slobodana Bursaća, legendarnog vođe ovog ansambla, nastavivši već naredne 1994. godine njegov rad i negovanje prepoznatljiivog, specifičnog stila interpretacije, posebno duhovne muzike.
Dirigentsku aktivnost Andrej Bursać dalje razvija saradnjom s ansamblima i institucijama poput Opere SNP-a u Novom Sadu, Simfonijskog orkestra i Hora Radio-televizije Srbije, Vojvođanskog simfonijskog orkestra, Simfonijskog orkestra i Hora Akademije umetnosti u Novom Sadu, Novosadskog kamernog orkestra, ansambla „Camerata Academica” i drugih, pokazujući veliku raznovrsnost umetničkog delovanja. Njegov repertoar obuhvata horske i simfonijske, odnosno koncertantne kompozicije, veliki broj vokalno-instrumentalnih formi, dela operskog i operetskog repertoara, kao i ostvarenja za kamerni orkestar, a najzad i numere iz oblasti popularne muzike.
Pod pokroviteljstvom Vlade Vojvodine, umetnik 2006. godine osniva Vojvođanski mešoviti hor, s ciljem dostizanja visokih umetničkih dometa, s kojim izvodi brojne koncerte u zemlji i inostranstvu.
Zaposlen je kao redovni profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu i šef Katedre za dirigovanje. Bio je gostujući predavač na Umjetničkoj akademiji u Osijeku, a od 2008. do 2012. i član Gradskog veća za kulturu Novog Sada. Godine 2011. pokrenuo je inicijativu da se grad Novi Sad kandiduje za evropsku prestonicu kulture i bio prvi predsednik Organizacionog odbora „NS EPK”.

Simfonijski orkestar Akademije umetnosti
Povod za osnivanje Simfonijskog orkestra Akademije umetnosti, bio je završni koncert 13. Susreta muzičkih akademija Jugoslavije, održan u Novom Sadu 24. maja 1986. godine, kada su studenti s različitih jugoslovenskih visokih muzičkih škola učestvovali u pripremi, pod dirigentskom palicom maestra Mladena Jagušta. Posle uspešno izvedenog koncerta, tadašnje rukovodstvo akademije, na čelu s dekanom prof. Nenadom Ostojićem, odlučuje se za formiranje stalnog simfonijskog ansambla čiji će sastav činiti studenti AU koji bi u toku svog školovanja imali prilike da realizuju po dva ili više projekata za vreme studijske godine.
Simfonijski orkestar Akademije umetnosti ostvario je do sada oko 80 koncerata u Novom Sadu, a neretko su programi bili izvođeni i u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu, zatim Negotinu, Somboru, Zrenjaninu i Subotici.
Posle dugogodišnjeg delovanja maestra Mladena Jagušta, stalni dirigent ansambla danas je prof. Andrej Bursać, a kao gostujući dirigenti nastupali su Željka Milanović, Fedor Prodanov, Berislav Skenderović, Saša Nikolovski Đumar (Makedonija), Tomislav Fačini (Hrvatska), Ilmar Lapinš (Litvanija), Mark Rasel Smit (SAD), Klaudio Vandeli (Italija) i dr. Repertoar Simfonijskog orkestra čine prevashodno dela romaničarske epohe, ali i opusi bečkih klasičara i baroknih majstora. Poslednjih desetak godina na programima su i ostvarenja muzike XX i XXI veka (Orf, Šostakovič, Kančeli, Štatkić, Vrebalov).
Sa Simfonijskim orkestrom Akademije umetnosti nastupali su naši renomirani umetnici: Rita Kinka, Kemal Gekić, Iris Kobal, Ištvan Varga, Dejan Bogdanović, Irina Jašvili, Dorijan Leljak, Ratimir Martinović, Željko Lučić, Milan Miladinović, Mihajlo Zurković, Aleksandar Tasić, Laura Levai Aksin, Robert Lakatoš, Jasminka Stančul, Dejan Mlađenović, Florijan Balaž, Jadranka Petrović, Ljudmila Gros i mnogi drugi.
*(Podaci preuzeti iz baze podataka projekta „Kulturološki identiteti u umetničkoj produkciji Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu – arhiviranje i analitičko predstavljanje građe i tradicije”, br. 114-451-1671/2016-02, finansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj).