S pokrićem je ovogodišnji Nomus bio najavljen kao velika, moćna eksplozija dobre muzike i dobrog zvuka u našem gradu. Utisci organizatora drugačiji su, sasvim sigurno, od onih koje imaju naši posetioci. Gledamo, ipak, sve iz ugla koji je sveobuhvatniji jer ovaj posao podrazumeva pregršt stvari koje publika ne vidi, oštriji jer posle prolazite svaki detalj i sagledavate šta je moglo biti i bollje, ali i osetljiviji jer ma koliki da ste profesionalac, ipak ste i ljudsko biće, a velika je odgovornost na vama.

Programski mislim da smo ispunili sopstvene ideje, a to je da pružimo bogatstvo, šarolikost, delić onoga što MUZIKA, ova kojoj mi služimo, poseduje. A ima neopisivo i nesagledivo puno toga da nam da. Onda je bio i rizik praviti takav izbor, da se ne kaže da je bilo za svakog po nešto, a da to ne dobije notu površnosti i stihijskog odabira repertoara. A ovogodišnji Nomus je bio sve samo ne to.

Teško je predati se uzvišenosti muzike dok bdite nad svim detaljima u sali. Ipaki, mi smo ukrali neke momente – jednog genijalca, pijanistu koji to ne želi da bude, već samo da podeli s nama ono za šta je rođen i njegovo nenametljivo a jasno, svedeno i toliko suptilno iznijansirano muziciranje; umetnost slušanja među članovima kamernih ansambala i orkestara, to što smo svi zaboravili zatvarajući se u sopstvene lažne, otuđene, folirantske svetove; svečulne tragove svetlosti koji su nam otkrli neke nepoznate zvučne, ali i sopstvene dimenzije; muziciranje mladih a tako već velikih umetnika, gde ne moramo biti veliki proroci da bismo znali da će za nekoliko godina njihovi koncerti puniti najčuvenije dvorane širom sveta; briljantnost virtuoza na različitim instrumentima; nove postavke koje su nas istovremeno duboko potresle i oslobodile…

Da, ukrali smo i poglede naših đaka i studenata na majstorskim kursevima koje su držali neki od učesnika ovogodišnjeg festivala i ustrptalost mališana koji su čekali posle koncerta da bi dobili potpis od umetnika; suze i ganutost posetilaca u susretu s čudestvenim zvucima koje su im darivali izvođači; vraćanje gotovo svih umetnika na Nomusu 2017. po nekoliko puta na scenu… i po jedan, dva, tri bisa koje su poklanjali publici… i puno različitog sveta i pozitivne i intrigantne napise u štampi i zastave Nomusa duž Zmaj Jovine ulice i bilten festivala i hronike Nomusa.

Na kraju, i požrtvovanost i predanost malog nomusovskog tima koji je uradio veliku stvar za Novi Sad.

Ovaj grad je tokom proteklih devet dana drugačije disao i drugačije živeo, kao i svi mi koji stanujemo u njemu. Hvala muzici, koja je bila i ostaće naš pokretač.

Vidimo se na Nomusu 2018!