Godine 1979. prvi put je, u saradnji MONS i Radio Novog Sada, organizovana manifestacija “Dani džeza u Novom Sadu”. Ona je osmišljena na predlog entuzijasta i ljubitelja džeza, okupljenih oko Kluba MONS, a sa željom da se ljubiteljima ove vrste muzike predstave najznačajnija dostignuća na svetskoj muzičkoj sceni, a samim tim i da se ovaj muzički izraz učini što dostupnijim i prihvatljivijim za mlade generacije. U tom pravcu punih devet godina, do 1988, “Dani džeza u Novom Sadu” su važili za jednu od najuspešnijih džez manifestacija, ne samo u našoj zemlji, nego i šire. O tome svedoče gostovanja značajnih ansambala i muzičara s tadašnje svetske džez scene (Art ansamble of Chicago, Woody Shaw, Chet Backer, Vocal summit, Oregon, Szabados-Tickmayer duo, Louis Sclavis, Lou Donaldson quartet, Antony Braxton, Sam Revers, Archie Schepp, Jiri Stivin, Bora Roković, Lala Kovačev, Mića Marković, Miša Blam itd). Osim toga, pohvale samih učesnika, zatim velika posećenost na koncertima i sjajne kritike u sredstvima informisanja, takođe ukazuju na značaj i uspešnost ove manifestacije i to mnogo izvan lokalnih okvira. Pored koncerata na kojima su nastupali profesionalni solisti i ansambli, oformljeno je, a ubrzo postalo i veoma popularno, takozvano “veče amatera”. Za potencijalne učesnike na ovim koncertima raspisivao se konkurs, a priliku da se pokažu imali su samo najbolji, to jest oni koje je odabrala stručna komislija. Mogućnost da se na “Danima džeza” čuju i mlade, potencijalne zvezde džez scene, takođe je doprinosila popularizaciji ovog žanra u našoj zemlji.

Muzička omladina Novog Sada (MONS) osnovana je 20. februara 1966. godine na inicijativu Muzičke omladine Srbije. Za prvog predsednika izabran je Miloš Hadžić, tadašnji upravnik Srpskog narodnog pozorišta, a za potpredsednika dirigent i kompozitor Eugen Gvozdanović. U našoj zemlji (tadašnja Jugoslavija) Muzička omladina je osnovana 1953. godine. Njen prvobitni naziv bio je “Društvo prijatelja muzike”, da bi on vremenom bio promenjen u “Muzička omladina”. Inače, Muzička omladina kao institucija kulture, postoji u mnogim delovima Evrope. Osnovana je u Belgiji i Francuskoj i to 40-ih godina 20. veka, odnosno za vreme okupacije. Prvobitna zamisao osnivanja jedne takve organizacije bila je ta da se stvori mesto okupljanja mladih, koji bi se, u najširem smislu rečeno, bavili umetnošću, prvenstveno muzikom. To je bio jedan od načina da se skrene pažnja mlade generacije na nešto “lepo” i humanističko i ublaži dejstvo rata na omladinu.

Program i aktivnosti
U prvim godinama rada, Muzička omladina Novog Sada postupno, smišljeno i kontinuirano razvija svoju aktivnost u školama, organizujući školske koncerte i druge sadržaje edukativnog karaktera. Na takvim koncertima, zatim javnim razgovorima o muzici i tematskim predavanjima o nekoj eposi ili stilu u muzici, odnosno umetnosti, deca su sticala slušno iskustvo, ali i znanje o muzici, što je sve doprinosilo formiranju i razvijanju “zdravog” muzičkog ukusa i “kritičke svesti” prema delima umetničke muzike. Tome je doprinosilo i to što su ovakvi programi uvek bili brižljivo osmišljavani, odnosno vremenski i koncepcijski prilagođeni uzrastu onih koji su ih pratili.
Osim pomenutih delatnosti po školama, Muzička omladina pokreće organizovanje sličnih dešavanja (kulturno-obrazovni koncerti, govorno-muzički programi i predavanja o muzici) i za “odrasle”, to jest za ljubitelje muzike različite starosne dobi i profesionalnog opredeljenja.
I ovi programi su uvek bili prilagođeni recipijentima i njihovom muzičkom iskustvu i obrazovnom nivou. Gotovo svi su imali i obaveznu konferansu, čime je, između ostalog, uklanjana barijera između umetnosti i slušalaca. Može se reći da su uobičajen, topao ambijent, zatim neusiljen razgovor slušalaca i izvođača, kao i blagotvorna uloga voditelja, uticali na to da se muzika doživljava prirodno i slobodno i da se neposredno, ali čvrsto usađuje i širi među slušaocima.
U ostvarivanju opisanih programa istakli su se mnogobrojni umetnici, kako iz naše sredine (Ozren Bingulac, Mira Vrčević, Rudolf Nemet, Katica Panić, Ivan Marušević, Jelena Ječmenica, Svetozar Drakulić, Mirko Hadnađev, Vitomir Ljubičić, Zdenka Nikolić, Dušan Baltić, Irena Davosir, Vera Kovač Vitkai, Srboslava Vuksan, Eugen Gvozdanović, Žuža i Marijan Egić, Imre Toplak, Anika Gavrilo, Ištvan Varga itd.), tako i iz Beograda (Dušan Trbojević, Jovan Jovičić, Tripo Simonuti, Danijel Kirn), a takođe i brojni drugi profesionalci i amateri (Ivan i Dušan Mihalek, Romola Pap, Olivera Radovanović, Vinko Deže, Hilda Pucarević, Nada Pavlov, Ajka Jovanović, Gordana Isailović, Dubravka Đurček, Zlata Đurić, Marta Zgomba, Živka Dimitrijević, Jelena Bašić itd.).
Pored navedenih koncerata MONS u ovom periodu pokreće i mnoga druga dešavanja, kao što su različite akcije, programi, emisije, čak i otvaranje novih mesta za okupljanje svojih članova. Takve su bile akcije “Vozom u operu”, “Kviz takmičenja”, “Klavir u svaku školu”, “Omladinski muzički matine”, zatim emisija Dnevnik muzičke omladine (jedna od najstarijih emisija na programu Radio Novog Sada, koja se sa uspehom i danas emituje), potom i “Klub Muzičke omladine”, Muzička tribina mladih (mesto i forma za prvu animacju mladih umetnika) i ciklus koncerata “Mladi za mlade”.
Pod okriljem Muzičke omladine delovali su i amaterski ansambli: Kamerni orkestar “Morfidis”, pod upravom Ilije Vrsajkova, Orkestar gitara pod vođstvom Ane-Margarete Vučak i Mešoviti hor koji je vodio Eugen Gvozdanovića, a kasnije i Hermina Guga-Sarka.

*Povodom obeležavanja četrdesetogodišnjice postojanja (1966-2006), Muzička omladina Novog Sada objavila je monogafiju koju je priredila Jadranka Radujko. Promocija knjige održana je 24. oktobra, 2006. godine u Svečanoj sali Gradske kuće u Novom Sadu, a u umetničkom delu programa nastupili su nekadašnji i sadašnji saradnici Muzičke omladine. Deo atmosfere sa promocije zabeležen je na fotografijama koje su prikazane na sajtu.