Betoven Grande
Dirigent: Bojan SUĐIĆ
Solistkinja: Jasminka STANČUL, klavir (Austrija)

P r o g r a m:
L. v. BEETHOVEN:
Treći koncert za  klavir i orkestar u c-molu, op.37
Simfonija br. 7 u A-duru, op.92

KONCERT JE RASPRODAT!

Jasminka Stančul, klavir, Austrija
Studirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, da bi školovanje zaokružila na Visokoj školi za muziku i izvođačke umetnosti u Beču (prof. Noel Flores) i Ženevi kod prof. Marije Tipo. Zahvaljujući svom izuzetnom talentu i posebnom afinitetu prema muzici Ludviga van Betovena, već na početku profesionalne karijere osvojila je Prvu nagradu na Međunarornom takmičenju „Betoven“ u Beču, koja ju je vinula u sam umetnički vrh i saradnju kao solistkinje s izvanrednim svetskim orkestrima. Bečki simfoničari, Kamerata „Salzburg“, Orkestar „Brukner“ iz linca, Orkestar kraljevske filharmonije (London), Simfonijski orkestar Burnemuta, Orkestar „Betoven“ iz Bona, filharmonije iz Štutgarta, Esena, Nirnberga, Virtemberga, Berlinski simfonijski orkestar, Praška, Zagrebačka, Varšavska, Sanktpeterburška, Losanđeleska, Slovenačka i Beogradska filharmonija, Mađarska nacionalna filharmonija, Estonski nacionalni simfonijski orkestar, Pariski orkestar, Tokijski, Sidnejski, Pitsburski i Medisonski simfonijski orkestar, Australijski kamerni orkestar, Slovenska filharmonija iz Bratislave, samo su mali izbor od brojnih svetskih ansambala s kojima je sarađivala. Jasminka Stančul je često nastupala i s najvećim svetskim dirigentima poput Danijela Gatija, Fabija Luizija,  Nikolasa Aleksejeva, Semjona Bičkova, Ašera Fiša, Adama Fišera, Hansa Grafa, Lorina Mazela,  Esa Peke Salonena, Kurta Zanderlinga, Horsta Štajna, Juka Peke Sarastea, Bruna Vajla, Kazušija Onoa, Aleksandra Markovića. Česta je gošća značajnih festivala poput Pijanističkog festivala u Ruru, zatim Šlezvig-Holštajnu, Rajngauu, Firenci, Strezi, ili letnjih festivala u Koruškoj i Atergaueru, a redovno koncertira i s dirigentom Gustavom Kunom na Tirolskom festivalu „Erl“. Pijanistkija s naročitim afinitetom za kamernu muziku, redovna je članica Bramsovog trija iz Beča, s kojim svira širom sveta, a bliska je saradnica i Bečkog gudačkog kvarteta, ansambla koji čine odabrani muzičari Bečke filharmonije s kojima kontinuirano nastupa u bečkom Muziferajnu i Japanu. Često muzicira i u duu s violinistima Kristijanom Altenburgerom, Julijanom Rahlinom, Nikolajom Znajderom, violončelistom Francom Bartolomejom i još mnogim renomiranim interpretatorima. Od oktobra 2013. Jasminka Stančul predaje na Muzičkoj akademiji u Ljubljani, svoje pedagoško i umetničko iskustvo darujući i mnogim majstorskim kursevima međunarodnog karaktera, a često i kao članica žirija nekoliko prestižnih pijanističkih takmičenja. Njeni najnovije objavljeni dikografski zapisi ostvareni za austrijsku izdavačku kuću „Col legno“ obuhvataju Betoveov Prvi i Peti klavirski koncert i Mocartove koncerte KV 271 i KV 595.

Bojan Suđić, dirigent
„On je prirodni talenat sa izuzetnim stilom i s jednom od najlepših tehnika koju sam ikada video.”
Mats Liljeros, Huvudstadtsbladet, Helsinki
Maestro Bojan Suđić je šef-dirigent Simfonijskog orkestra i Hora RTS-a i izvršni i umetnički direktor Muzičke produkcije Radio-televizije Srbije. Radi i kao redovni profesor i šef-dirigent Simfonijskog orkestra Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu.
Od samog početka njegov rad odlikovala su izuzetna i brojna priznanja – počev od prve nagrade na Jugoslovenskom takmičenju mladih umetnika u Zagrebu 1989, preko najznačajnijih profesionalnih priznanja u domaćoj muzici: nagrade na Međunarodnoj tribini kompozitora, godišnje nagrade Udruženja muzičkih umetnika, Nagrade Grada Beograda, Zlatnog beočuga, godišnje nagrade časopisa Muzika klasika, Vukove nagrade i drugih.
Od 1992. godine stalni je dirigent Simfonijskog orkestra i Hora RTS-a, s kojima je izveo veliki broj horskih, simfonijskih i vokalno-simfonijskih ostvarenja svetske i domaće baštine, od kojih značajan broj čine premijerna izvođenja. Najveći broj tih koncerata snimljen je za radio i TV, a oni su i osnova obimne Suđićeve diskografije.
Sarađivao je od 1989. godine i s Beogradskom filharmonijom i s tim ansamblom je, u svojstvu stalnog gostujućeg dirigenta, bio na turneji u Kini, nastupao na Bemusu i dirigovao brojnim koncertima na kojima su, pored ostalih, svirali i Najdžel Kenedi i Maksim Vengerov. Krunu te saradnje predstavlja ce-de s delima Sergeja Rahmanjinova.
Operskom dirigovanju posvetio se 1993. godine vodeći ansambl Opere Narodnog pozorišta u Beogradu, a u sezoni 1999/2000. bio je njegov šef-dirigent. Generalni muzički direktor Opere bio je 2004/2005.
Maestro Bojan Suđić postaje gost-dirigent Kraljevske opere u Stokholmu 1998. godine da bi se ta saradnja produbila i dovela ga na mesto gostujućeg dirigenta 2000. godine. S ovim ansamblom ostvario je više od 150 operskih i baletskih predstava, a vrhunac zajedničkog rada, uz premijerne produkcije, predstavljao je i nastup na festivalu u Vizbadenu 2003. godine (Labudovo jezero). Plodnu saradnju imao je i s ansamblom Helsinške nacionalne opere. Bio je gost-dirigent preko 40 orkestara u regionu i svetu, između kojih se nalaze i Simfonijski orkestar RTV Slovenije, Crnogorski simfonijski orkestar, Zagrebački simfoničari, Zagrebačka, Riječka i Makedonska filharmonija, Simfonijski radio-orkestar iz Sofije i Plovdivska filharmonija, Budimpeštanski simfonijski orkestar, Rimski simfonijski orkestar, Karintski simfonijski orkestar iz Klagenfurta, Novosibirska filharmonija, Moskovski kamerni orkestar i Simfonijski orkestar „Kapela” iz Sankt Peterburga, Helsinška filharmonija, Helsinška nacionalna opera i Filharmonija Turkua (Finska), Simfonijski orkestar iz Odenzea (Danska), Kraljevska opera u Stokholmu, Simfonijski orkestar iz Vesterosa i Simfonijski orkestar iz Umea (Švedska), Simfonijski orkestar iz Porto Alegrea (Brazil), i Čileanski simfonijski orkestar iz Santjaga. Od 2010. godine intenzivno sarađuje s orkestrom „OFUNAM” iz Meksiko Sitija (Orquesta Filarmónica de la UNAM), s kojim 2016. godine diriguje i svečani koncert povodom 80 godina postojanja ovog ansambla, uz učešće violiniste Vadima Rjepina.
Maestro Bojan Suđić u ulozi profesora vodi Simfonijski orkestar FMU od 2005. godine.
Od ponovnog dolaska u RTS na mesto umetničkog direktora i šefa-dirigenta iste godine, maestro Bojan Suđić kontinuirano širi i repertoar Simfonijskog orkestra i Hora RTS-a, dobijajući priznanja muzičke javnosti za visoki kvalitet ostvarenih koncerata i snimaka.

SIMFONIJSKI ORKESTAR RADIO-TELEVIZIJE SRBIJE
Jedan je od najreprezentativnijih orkestarskih ansambala u Srbiji aktivno prisutan na koncertnim podijumima, u medijima i na značajnim društvenim događajima.
Osnovan 1937. godine u okviru Radio Beograda, od samih početaka imao je profilisane umetničke pravce delovanja, usmerene ka afirmisanju i negovanju nacionalne muzičke baštine, ali i kapitalnih dela svetske literature. Ovakva programska politika, koju je utemeljio prvi dirigent Mihailo Vukdragović, zadržana je i tokom više od sedam decenija duge izvođačke prakse, koju su svojim radom obeležili šefovi-dirigenti Mladen Jagušt, Vančo Čavdarski i Bojan Suđić, koji je od 2005. pa do danas njegov umetnički direktor. S ovim orkestrom su sarađivali najznačajniji domaći i inostrani umetnici, solisti i dirigenti. Nastupao je na svim značajnim festivalima u Jugoslaviji i Srbiji, a ostvario je i uspešne turneje po Evropi i Africi. U zvučnom arhivu Radio Beograda trajno je arhivirano više stotina snimaka, od kojih su mnogi objavljeni na nekoliko desetina nosača zvuka.
Za velike uspehe u kulturnoj i umetničkoj misiji, a obeležavajući 70-godišnjicu od osnivanja, zajedno sa svojim šefom-dirigentom Bojanom Suđićem, Simfonijski orkestar RTS-a je 2008. godine dobio i priznanje – Izvanredni zlatni beočug. Dobitnik je i godišnje nagrade revije Muzika klasika za najbolji orkestarski ansambl 2013. godine.
Simfonijski orkestar RTS-a danas je moderan ansambl, koji deluje u okviru Muzičke produkcije RTS-a, i prati svetske tendencije u interpretaciji muzike. Njegov repertoar obuhvata značajna simfonijska, koncertantna i vokalno-instrumentalna dela domaće i inostrane literature. U svojoj istoriji premijerno je izveo mnoga dela istaknutih savremenih domaćih stvaralaca različitih generacija, od kojih su mu neka i posvećena. Na njegovom programu se nalazi i operska i operetska literatura, kao i muzika popularnih žanrova.