Detalji događaja
- utorak | 27.11.2018.
- 20:00 - 21:30
- Sinagoga, Jevrejska 9, Novi Sad
- 021/ 452-344
Dirigent i umetnički rukovodilac: Zoltan RAC (Rácz Zoltán)
Solisti:
Jožef Balog (Balog József), Zoltan Fejervari (Fejérvári Zoltán), klavir
Mikloš Lukač (Lukács Miklós), cimbal
Program: Bartok, Ligeti, Kurtag, Etveš
**
Koncert se realizuje u saradnji s Ambasadom Mađarske, Institutom „Collegium Hungaricum” i Akademijom umetnosti u Novom Sadu
Ulaz je slobodan!
***
Koncertni program Ansambla „Ligeti“ čine kompozicije četiri najveća stvaraoca XX i XXI veka mađarske muzike: Bartoka, Ligetija, Kurtaga i Etveša. Četiri kompozitora su međusobno povezana mnogim nitima. Profesor klavira Đerđa Kurtaga bio je Bartokov učenik. Između 1948. i 1950. godine Đerđ Ligeti je napisao više studija o Bartoku, a u njegovim delima iz mlađih dana znatno se osećao Bartokov uticaj. Prijateljstvo Ligetija i Kurtaga, koje je trajalo skoro šest decenija, smatra se jednim od najlepših poglavlja u istoriji mađarskog muzičkog stvaralaštva. Petar Etveš je dirigovao bezbroj premijernih izvođenja Ligetija i Kurtaga, kao i evropske i američke premijere i držao više kurseva na kojima je analizirao Kurtagove radove.
Prvu kompoziciju današnjeg koncerta Đerđ Kurtag / Kurtág György (1926) je napisao u svom domu, nakon dužeg boravka u inostranstvu. U Parizu, a posle i u Kelnu upoznao se s muzikom XX veka, koja se razlikovala od Bartokovog stvaralaštva, što je imalo presudan značaj na njegov stil tako da je Kurtag u celosti redefinisao svoje stvaralaštvo. Razvio je tačniju i čistiju kompozitorsku tehniku, čiji je prvi značajniji plod bio Duvački kvintet. Kompozicija od osam kratkih stavova zahteva od izvođača visoku tehničku spremnost. Motive kreiraju snaga pokreta i emocionalni sadržaj.
Kao drugu kompoziciju čućemo Sonatu za dva klavira i perkusije Bele Bartoka / Bartók Béla (1881–1945), koja je prvi put izvedena u Bazelu 1938. godine. Bio je to prvi zajednički nastup Bartoka i njegove supruge Dite Pastori. Danas već kultni opus ostvario je ogroman uspeh i pre osamdeset godina. Počinje sporim uvodom da bi se pretopio u komplikovaniji, odlučniji ritam. Bartokova preciznost je bila neverovatna. Uvek je nosio sa sobom metronom kako bi proveravao tempo, čak i onda kada je i on lično svirao. Klaviru se pridružuju timpan, bubanj, činele, doboš, tamtam, triangl i ksilofon.
Program se nastavlja s Ligetijem. Postoji dobar razlog ako se jedno delo izvodi toliko puta kao Kamerni koncert Đerđa Ligetija / Ligeti György (1923–2006). Štaviše, u našem slučaju postoje čak tri razloga. Prvo, reč je o jednom izuzetnom komadu, koji uprkos svojoj komplikovanosti podjednako osvaja i izvođača i slušaoca; drugi razlog je ništa manje važna činjenica da Ligeti svaki instrument tretira kao da ima solo deonicu, svaka fraza sadrži nezaboravan motiv, svaki muzičar se oseća kao solista; treći razlog je da se melodije istovremeno prepliću, stvaraju hipnotičan i dramski efekat, u kojem nastaje „Ligetijev zvuk“ kome se i dan danas divimo.
Na kraju se izvodi delo Petera Etveša / Eötvös Péter (1944) Da kapo (Da capo). Naslov kompozicije znači ponavljanje i novi početak. Početni muzički motivi su fragmenti iz Mocartovih beleški, muzičke ideje koje su zahtevale dodatnu izradu, koje Etveš prvo saopštava u „prepoznatljivom“ obliku da bi ih kasnije razvijao i preoblikovane ponavljao. Pri izboru solo instrumenta kompozitora je inspirisalo izvođenje Mikloša Lukača, uprkos tome – ili možda baš iz tog razloga – što se cimbal u 18. veku nije pojavljivao na koncertnom podijumu.
Ansambl „Ligeti“ je oformljen u maju povodom obeležavanja 95. godišnjice rođenja Đerđa Ligetija, a s ciljem negovanja najbolje tradicije mađarske muzičke umetnosti, kao i predstavljanja novih muzičkih dela. Umetničke vođe su Andraš Keler i Zoltan Rac, koji smatraju da je „Ligeti takva zvezda moderne muzike da se nikada nećemo izgubiti ako je pratimo“.
Dirigent i umetnički direktor ansambla, ujedno i perkusionista, jeste Zoltan Rac. Rac je član ansambla „Amadinda”, kao i jedan od inicijatora ponovnog formiranja Asocijacije nove mađarske muzike (1997), čiji je davni inicijator bio Bela Bartok. Bio je, osamdesetih godina prošlog veka, član Novog muzičkog studija, za čije ime se vezuju mađarske premijere brojnih modernih komada, kao što su dela Ligetija i Stiva Rajha.
Pijanista Jožef Balog je svoju reputaciju stekao kao izvođač Listovih dela da bi se u poslednjih deset godina njegovo interesovanje preusmerilo ka modernoj muzici. Tako je ovaj umetnik postao jedan od priznatijih izvođača Bartokovih kompozicija. Pijanista Zoltan Fejervari je nagrađivan na više međunarodnih takmičenja i pobednik je Montrealskog međunarodnog takmičenja 2017. godine. Studije je završio u Budimpešti i Madridu, a među njegovim profesorima je i Đerđ Kurtag. Mikloš Lukač je svestrani umetnik, cimbalista, majstor svog instrumenta. Svira narodnu, klasičnu, modernu i džez muziku. Jedan je od inicijatora i članova žirija Prvog međunarodnog cimbalskog takmičenja.