Sinagoga, 19.30
Ruska snaga i lirika
SIMFONIJSKI ORKESTAR RTS
Dirigent: Bojan SUĐIĆ
Solista: Aleksandar MADŽAR, klavir
Program: “Veče Prokofjeva”

*Informacije i prodaja ulaznica u Muzičkoj omladini Novog Sada (Katolicka porta 2/2, tel.021/452-344) radnim danima od 8,00 do 14,00 časova, kao i dva sata pred početak programa na mestu održavanja.
ON LINE REZERVACIJE I PRODAJA KARATA NA: www.muzickaomladina.org
Cena ulaznice: 500,00 dinara

ALEKSANDAR MADŽAR, klavir
„Maštovitost njegovog sviranja ogleda se u izboru programa – sve to govori o umetniku čiji su horizonti daleko širi nego što je slučaj kod mnogih njegovih vršnjaka… zaista izuzetno“ – Gardijan

Rođen u Beogradu 1968. godine, Aleksandar Madžar je počeo da uči klavir kod Gordane Malinović, a zatim je studirao u klasi Arba Valdme na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Od 1987. do 1989. godine usavršavao se kod Eliso Virsaladze u Moskvi, zatim kod Eduarda Mirzojana na konzervatorijumu u Strazburu i kod Danijela Blumentala u Briselu. Trenutno je profesor na Flamanskom kraljevsom konzervatorijumu u Briselu i na Akademiji za muziku i pozorište u Bernu.
Pobednik je takmičenjâ u Ženevi (1986) i u Bolcanu („Feručo Buzoni“, 1989), a u Lidsu (1996) je osvojio treću nagradu.
Povodom osvajanja nagrade na Takmičenju pijanista u Lidsu, kritičar Tajmsa Džerald Larner je opisao Madžara kao „najmaštovitijeg muzičara među finalistima“. Posle ovog uspeha karijera umetnika je vrtoglavo napredovala, prvenstveno na britanskoj muzičkoj sceni, gde je kao veoma traženi solista nastupao s Kraljevskom filharmonijom, Bi-Bi-Sijevim orkestrima Velsa, Škotske i Belfasta (BBC National Orchestra of Wales, BBC Scottish Symphony, BBC Belfast Symphony), Filharmonijom Bi-Bi-Sija (BBC Philharmonic), kao i Škotskim kamernim orkestrom (Schottish Chamber Orchestra). Takođe je koncertirao širom Evrope i Azije pod dirigentskim vođstvom Paava Berglunda, Ivana Fišera, Paava Jarvija, Karlosa Kalmara Džona Nelsona, Libora Pešeka, Andrea Previna (André Previn), Andrisa Nelsonsa, a kasnije i Marčela Viotija.
Svirao je i kao solista s Berlinskom filharmonijom, Evropskim kamernim orkestrom, radijskim orkestrima Kelna i Frankfurta, s Češkom filharmonijom, Irskim kamernim orkestrom, Beogradskom filharmonijom, Nacionalnim orkestom Belgije, Budimpeštanskim festivalskim orkestrom, Štutgartskom filharmonijom, Seulskom filharmonijom pod palicom Munga Vuna Čunga. U kamernom muziciranju partner mu je violinista Ilja Gringolc (s kojim je izveo sve Betovenove violinske sonate na Nomusu 2007, festivalima u Verbijeu, Kjotu i Južnoj Americi), kao i sopran Julijane Banze s kojom je nastupao u Bilbaou, Valensiji i Lisabonu.
Aleksandar Madžar je održao brojne resitale u Evropi , Americi i Aziji među kojima su i koncerti u Berlinu, Parizu, Londonu, Briselu, Firenci, Amsterdamu, Hagu, Milanu, Hamburgu, Minhenu, Edinburgu, Pragu, Bonu, Bostonu, Beogradu. Ostvario je turneje u Japanu, Kini, SAD i Kolumbiji, učestvovao na brojnim festivalima kao što su: Bemus i Nomus, Festival Ive Pogorelića, zatim festivali u Bad Kisingenu, Šlezvig Holštajnu, Bad Verishofenu, Verbijeu, Ruru, Davosu, Salcburgu, Aldeburgu, Lucernu, Delftu..
Snimao je za nemačku diskografsku kuću „BMG/Classic FM“ (Šopenovi klavirski koncerti sa Simfonijskim orkestrom Frankfurtskog radija i Dmitrijem Kitajenkom), te francuski „Arion“ i švedski „Intim Musik“.

BOJAN SUĐIĆ, dirigent
Vodeće dirigentsko ime u srpskoj muzici jeste šef – dirigent Simfonijskog orkestra Radio-televizije Srbije i umetnički direktor Muzičke produkcije RTS, te redovni profesor dirigovanja na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, na kojem je i sam studirao. Prvi veliki uspeh ostvario je 1989. godine pobedom na Jugoslovenskom takmičenju mladih umetnika u Zagrebu.
Od 1992. je stalni dirigent Hora i Simfonijskog orkestra RTS, s kojima je izveo veliki broj horskih, simfonijskih i vokalno-instrumentalnih ostvarenja svetske i domaće, istorijske i savremene literature, s posebnom pažnjom pristupajući premijernim izvođenjima, kako novonastalih dela naših, tako i stranih autora. Najveći broj tih koncerata snimljen je za radio i TV, a oni su i osnova obimne Suđićeve diskografije.
Sarađivao je i s Orkestrom Beogradske filharmonije i s njim bio na turneji u Kini, nastupao na Bemusu, ili pratio velike svetske zvezde (N. Kenedi, M. Vengerov).
Operskom dirigovanju posvetio se 1993. godine, vodeći orkestar Opere Narodnog pozorišta u Beogradu, a sezone 1999/2000. delovao je i kao njegov šef – dirigent. Na mestu generalnog muzičkog direktora Opere bio je 2004/2005. U svoju bogatu biografiju ubeležio je mnoga izvođenja standardnog baletskog i operskog repertoara, dok se među gostovanjima izdvaja nastup na Atinskom festivalu 2008. godine (Karmen).
Suđićeva duža međunarodna angažovanja počela su 1998. godine, kada je prvi put bio gost – dirigent Kraljevske opere u Stokholmu, da bi se ta saradnja produbila i dovela ga na mesto rezidencijalnog dirigenta 2001. godine. S ovim ansamblom ostvario je preko 150 operskih i baletskih predstava, a vrhunac zajedničkog rada predstavljao je nastup na festivalu u Vizbadenu 2003. (Labudovo jezero). Plodnu saradnju imao je i s ansamblom Helsinške nacionalne opere. Dva puta je dobio nagradu Grada Beograda (godine 2004. za dirigentski poduhvat izvođenja Karmine Burane Karla Orfa, ostvareno sa 650 učenika muzičkih škola iz cele Srbije).
Na sve širem spisku dela domaćih autora i manje poznatih ili ređe izvođenih ostvarenja iz svetske muzičke baštine, nalaze se i kompozicije Stevana Hristića (integralna verzija Ohridske legende) i Rajka Maksimovića (Pasija sv. kneza Lazara). Vodio je i autorske večeri V. Trajkovića, R. Maksimovića i A. Simića, predstavljao brojna dela savremenih domaćih i svetskih autora (Međunarodna tribina kompozitora).
Bojan Suđić je dirigovao na svim važnijim festivalima u Srbiji, a osim domaćih orkestara, vodio je i Helsinšku, Plovdivsku, Zagrebačku, Makedonsku i Budimpeštansku filharmoniju, kao i Filharmoniju Novosibirska, zatim simfonijske orkestre Odenzea, Porto Alegrea, Sofije i Crne Gore, lisabonski orkestar „Metropoliten“, Moskovski kamerni orkestar i Filharmoniju OFUNAM iz Meksiko Sitija. Nastupao je u gotovo svim evropskim zemljama, Meksiku, Brazilu i Kini.
Osnova Suđićeve umetnosti jeste spoj izrazite muzikalnosti i prefinjenog, autoritativnog i preciznog dirigentskog gesta. Uz poznavanje obimne literature i odgovoran odnos prema partituri, solistima i ansamblu s kojim radi, Suđić muziku vaja kao vlastiti kreativni čin. U takvom tumačenju sasvim je specifičan upravo postignuti složeni balans između inspiracije i zanatske veštine, izražajnosti i dejstvenosti, visoke motivisanosti i racionalne kontrole svih parametara interpretacije. „On je prirodni talenat sa izuzetnim stilom i sa jednom od najlepših tehnika koju sam ikada video“ (M. Liljeroos, Huvudstaadtsbladet, Helsinki).

SIMFONIJSKI ORKESTAR RADIO-TELEVIZIJE SRBIJE
Prva veća instrumentalna formacija koja je svirala na talasima Radio Beograda bila je grupa od 12 muzičara koja je 1929. godine ponela ime Radio orkestar. On je nastavio da postoji i nakon što je 1937. godine osnovan Veliki simfonijski orkestar. Prvi dirigent – rukovodilac ovog sastava bio je Mihajlo Vukdragović, a prvi koncert na radio-talasima održan je 2. avgusta, prilikom svečanog puštanja u pogon novog predajnika snage 20 KW, u Makišu. Na prvom javnom koncertu, u Kolarčevoj zadužbini, odsviranom 6. septembra 1937. godine, na programu su bila dela A. Lajovica, F. Lotke i M. Paunovića (Jugoslovenska simfonija). Od tada su orkestrom rukovodili i dirigovali: Fjodor Selinski, Vojislav Vučković, Stevan Hristić, Krešimir Baranović, Oskar Danon, Đura Jakšić, Živojin Zdravković, Davorin Županić, Angel Šurev, Mladen Jagušt, Radivoje Spasić, Vančo Čavdarski, Stanko Jovanović i Bojan Suđić.
Tokom decenija ansambl je nekoliko puta (dekretom) prestajao s radom, ali se uvek brzo nanovo formirao pod pritiskom jasne i neporecive potrebe za njegovom specifičnom i dragocenom kulturnom i umetničkom misijom. Takođe, nekoliko puta je menjao ime i konačno postao Simfonijski orkestar Radio-televizije Srbije, s osnovnom misijom vezanom za potrebe programa radija i televizije i snimanja za radijsku fonoteku. Tokom sedam i po decenija programski ciljevi nisu se promenili: kvalitetno (najčešće premijerno) izvođenje (i snimanje) ostvarenja domaće muzike (istorijske i savremene) i premijerno predstavljanje onih ostvarenja svetske umetničke baštine koja do tada nisu bila prisutna na našim koncertnim podijumima. To se pogotovo odnosi na obimnija vokalno-instrumentalna dela pri čijem izvođenju je SO RTS nastupao zajedno s Horom RTS (kapitalna dela Baha, Hendla, Hajdna, Mocarta, Betovena, Mendelsona, Verdija, Bramsa, Malera, Bruknera, Grečanjinova, Britna, Stravinskog, Pendereckog…), naročito se zalažući za domaći repertoar (Petar Konjović, Stevan Hristić, Stanislav Binički, Josip Slavenski, Ljubica Marić, Aleksandar Obradović, Enriko Josif, Dušan Radić, Rajko Maksimović, Vladan Radovanović, Vuk Kulenović, Jugoslav Bošnjak …). Nema nijednog domaćeg kompozitora čije se makar jedno orkestarsko delo nije našlo na programu SO RTS. Ne manje važna misija SO RTS bila je i saradnja s mladim solistima i dirigentima, što je rezultiralo i dugogodišnjom serijom koncerata „Mladi koji osvajaju svet“ s velikim međunarodnim ugledom. Svoje prve umetničke korake u ovom ciklusu imali su, između ostalih, i Zubin Mehta, Šarl Ditua, Dmitrij Baškirov, Filip Antrmon, Kristijan Feras, Igor Ojstrah, Uto Ugi, Pavica Gvozdić i Ernest Ačkun. Takođe, dugogodišnji ciklus „Muzičke večeri Radio Beograda“ bio je ostvarivan po posebnom konceptu: jedno premijerno predstavljanje ostvarenja domaćeg autora, jedno delo svetske muzike 20. veka i jedno retko izvođeno delo iz muzičke istorije, a veliku popularnost među publikom i slušaocima decenijma je imao ciklus „Promenandni koncerti“ u Kolarčevoj zadužbini.
Sa Simfonijskim orkestrom Radio-televizije Srbije nastupali su neki od najpoznatijih svetskih dirigenata (Igor Markevič, Zubin Mehta, Efrem Kurc, Fridrih Caun, Šarl Ditua, Lorin Mazel, Žan Pol Žakija, Mstislav Rostropovič, Vladimir Fedosejev, Aleksandar Apolin, Milen Načev, Arnold Kac, David Porselajn, Lejf Segerstam, Vladimir Kranjčević), a najviše snimaka i koncerata s vrhunskim umetničkim rezultatima ostvarili Mladen Jagušt, Vančo Čavdarski i Bojan Suđić.
Gotovo svi značajni domaći muzički umetnici nastupali su bar jednom kao solisti uz SO RTS, dok je lista sa svetskom izvođačkom elitom takođe izuzetno bogata. SO RTS je nastupao na svim značajnim festivalima u nekadašnjoj Jugoslaviji i Srbiji (nijednom nije propustio Bemus), a ostvario je i uspešne turneje u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, Španiji, Grčkoj, Rumuniji i Maroku. Zabeležio je više stotina snimaka za fonoteku Radio Beograda, a mnogi od njih objavljivani su tokom nekoliko decenija u izdanju PGP RTS, na nekoliko desetina nosača zvuka.
Za dotadašnje velike uspehe u svojoj kulturnoj i umetničkoj misiji, zajedno sa svojim šefom-dirigentom Bojanom Suđićem, SO RTS je 2008. godine dobio priznanje „Izvanredni zlatni beočug“.