Roman SIMOVIĆ, violina –  Milena SIMOVIĆ, viola
Antonio MENESES, violončelo
Enrico PACE, klavir

P r o g r a m:
L. v. BEETHOVEN: Trio za violinu, violu i violončelo u c-molu, op.9 br.3
S.RACHMANINOV: Trio za violinu, violu i klavir u g-molu, br.1 „Elegični“
P a u z a
J. BRAHMS: Klavirski kvartet u g-molu, Op. 25

Ulaznice su u prodaji od 19. septembra u Muzičkoj omladini Novog Sada (Katolička porta 2, tel. 021/452-344), radnim danima od 9h do 14h, kao i on line uplatom na račun na linku: https://ulaznice.muzickaomladina.org/rs/site/index
Cene karata: 1.200 dinara galerija i parter sredina i 1.000,00 dinara parter sa strane

***
Zahvaljujući svom briljantnom virtuozitetu i urođenoj muzikalnosti, te bezgraničnoj mašti, violinista Roman Simović (Crna Gora/Velika Britanija) nastupa na svim kontinentima, svirajući na mnogim vodećim svetskim scenama, uključujući Veliku dvoranu Konzervatorijuma „Čajkovski”, Marijinski teatar u Sankt Peterburgu, Veliku operu u Tel Avivu, dvorane „Viktorija” u Ženevi, „Rudolfinum” u Pragu, „Barbican” u Londonu, „Grieg” u Bergenu, „Rahmanjinov” u Moskvi, Centar umetnosti u Seulu. Kao solista muzicira s najuglednijim orkestrima poput Londonskog simfonijskog orkestra i „Nova Škotska” u Kanadi, simfonijskih orkestara Marijinskog teatra i „Regio” u Torinu, Kamernog orkestra „Franc List” (Mađarska), kamernih orkestara u Bernu, Salcburgu i Turskoj, Poznanjske i Praške filharmonije. Među dirigentima s kojima sarađuje jesu Valerij Gergijev, Antonio Papano, Danijel Harding, Đanandrea Nozeda, Kristijan Jarvi, Jirži Belohlavek, Pablo Heras Kasado, Nikolaj Znajder. Umetnika često pozivaju na najznačajnije muzičke festivale kao što su Bele noći u Sankt Peterburgu, Moskovska zima i Istočni festival „Valerij Gergijev” u Moskvi, Dubrovačke letnje igre, „KotorArt”, Bemus i Nomus, Sion i Verbije u Švajcarskoj, Bergen u Norveškoj, ili festivali u Portogruaru (Italija) i Granadi (Španija). Na njima sarađuje s renomiranim umetnicima: Leonidom Kavakosom, Jujom Vang, Gotjeom Kapisonom, Tabeom Cimerman, Mišom Majskim, Šlomom Mincom, Fransoa Leleom, Itamarom Golanom, Simonom Trpčeskim, Žanin Jansen, Julijanom Rahlinom.
Pored svoje velike solističke karijere, Roman Simović je i aktivni kamerni muzičar. Osnivač je i član izvrsnog Gudačkog kvarteta „Rubikon”. Kao violinski pedagog vodi majstorske kurseve u SAD-u, Velikoj Britaniji, Južnoj Koreji, Srbiji, Crnoj Gori, Izraelu. Dugi niz godina deluje kao koncertmajstor Londonskog simfonijskog orkestra.

Podjednako uspešna i kao violinistkinja i violistkinja, Milena Simović (Srbija/Velika Britanija) gradi blistavu međunarodnu karijeru na svim izvođačkim poljima, od solističkog do kamernog i koncertantnog. Koncertirajući na svim kontinentima, najviše na evropskom, azijskom i američkom, umetnica je naročito bila aktivna u „pretkoronskoj“ sezoni 2018/19, nastupajući kao solistkinja na brojnim koncertima u Italiji, Velikoj Britaniji, Norveškoj, Francuskoj, Portugalu i nekadašnjim jugoslovenskim republikama, svuda svirajući s najuglednijim umetnicima aktuelne svetske muzičke scene. Među njenim partnerima u kamernim ansamblima su Ivri Gitlis Leonidas Kavakos, Judža Vang, Vadim Holodenko, Konstantin Lifšic, Boris Andrijanov, Itamar Golan, Julijan Rahlin, Roman Simović, Gordan Nikolić, Tim Hugh, Olga Sitkovetski, Alena Baeva i mnogi drugi. Niz godina ona je rezidencijalni violista i pedagog za kamernu muziku na avgustovskom Festivalu kulture u gradu Santu Lusurđu na Sardiniji koji okuplja najuspešnije mlade muzičare, neke još i akademce sa svih kontinenata. Godine 2017. bila je angažovana kao prva violistkinja Simfonijskg orkestra Birmingama, a dve godine je bila i saradnica violiniste Najdžela Kenedija na raznim diskografskim izdanjima.
Umetnica koncertira na violini iz 1680, čuvenog graditelja Đovanija Batiste Ruđerija (Giovanni Battista Rugeri) i violi iz 1740, takođe italijanskog majstora instrumenata, Paola Antonija Testorea (Testore).

Violončelista Antonio Menezis (Brazil/Švajcarska), danas je jedan od najvećih umetnika na svom instrumentu. U svojoj dvadesetoj je pobedio na Međunarodnom takmičenju ARD u Minhenu, a pet godina kasnije, 1982. osvojio prvo mesto i zlatnu medalju na čuvenom Konkursu „Čajkovski“ u Moskvi. Predstavljajući se u glavnim muzičkim centrima Evrope, Amerike i Azije, Menezis je svirao s većinom vodećih svetskih orkestara u Berlinu, Londonu, Amsterdamu, Beču, Parizu, Pragu, Moskvi i Sankt Peterburgu, Minhenu, Njujorku, Filadelfiji, Vašingtonu i Tokiju. Sarađivao je s najvećim dirigentima današnjice poput Klaudija Abada, Gerda Albrehta, Herberta Blomšteta, Semjona Bičkova, Rikarda Šaija, Ser Endrjua Dejvisa, Šarla Dituaa, Danijelea Gatija, Nemea Jarvija, Marisa Jansonsa, Herberta fon Karajana, Rikarda Mutija, Mstislava Rostropoviča, Jurija Temirkanova.
Deset godina je bio član legendarnog Trija „Bozar“ (Beaux Arts Trio), a sarađivao je i s Kvartetom „Vermer“. Omiljeni partneri u resitalima su mu bili pijanisti Menahem Presler i Marija Žoao Pireš. Među recentnim diskografskim izdanjima Antonija Menezisa su dva raritetna kompakt-diska snimljena za „Deutsche Grammphon“ s Berlinskom filharmonijom i Herbertom fon Karajanom.
Pamte se i umetnikovi nastupi s Maksimom Vengerovim i Simfonijskim orkestrom Bi-Bi-Si, kao i učešća na najznačajnijim festivalima širom sveta, a od novijih u Aldeburgu i Edinburgu.
Menezis je profesor u Bazelu od 2008, a njegova pedagoška delatnost obuhvata i brojne majstorske tečajeve u Madridu, Sijeni, Severnoj Americi i Japanu.

 Italijanski pijanista Enriko Pače međunarodnu karijeru započeo je pobedom na takmičenju „Franc List“ u Utrehru, 1989. Od tada je svirao na dugim i brojnim turnejama koje su obuhvatale  najznačajnije muzičke centre kao što su Amsterdam (Dvorana „Koncertgebau“), Milano (Sala „Verdi“ i Teatar „Skala“), Rim, Berlin, London (Vigmor hol, Centar „Barbikan“), Pariz, Madrid, Minhen, Salcburg, Prag, Koreje, Japana i mnogih gradova SAD-a i Južne Amerike. Kritičari od reda hvale njegovo karakterno i senzibilno muziciranje, fini legato, svež i mek, punokrvan, ali i nikad predimenzioniran ton. Pasionirani kamerni muzičar Paće sarađuje s violinistima Kristofom Baratijem, Lizom Ferštman, Akiko Suvanai, Mihaelom Martin i drugim, violončelistima Fransom Helmersonom, Sungom Vonom Jangom, Danijelom Miler Šotom, Julijanom Štekelom, kao i klarinetistkinjom Šeron Kam. S njima redovno nastupa na muzičkim festivalima u Delftu, Moricburgu, Strezi, Verbijeu, Lucernu, Kuhmou (Finska), Risoru (Holandija), Šlezvig-Holštajnu. Koncertira i kao solista s velikim orkestrima poput Roterdamske, Holandske, Mađarske nacionalne, Briselske, Varšavske i Rajnske filharmonije, kao i simfonijskih orkestara iz Bamberga, Rima, Geteborga, Londona, Sidneja, Melburna. Dirigenti s kojima je radio su  Janoš First, Elijahu Inbal, Đanandrea Nozeda, Roberto Benci i mnogi drugi. Godinama priređuje resitale s čuvenim violinistom Laonidasom Kavakosom s kojim je snimio i svih deset Betovenovih sonata za klavir i violinu.