Hasmik BAGHDASARYAN, sopran – Tatevik MOVSESYAN, sopran – Arpine TER-PETROSYAN, alt
Tigran HOVHANNISYAN, dol – Aramayis NIKOGHOSYAN, ud – Emmanuel HOVHANNISYAN, duduk, shvi, blul
John HODIAN, klavir

Ansambl izvodi muziku Džona Hodijana, savremenog kompozitora osnivača i člana Nagaša, pisanu na duhovne tekstove jermenskog mističnog pesnika i sveštenika iz srednjeg veka Mkrtiča Nagaša.
„Kao i mnogi savremeni kompozitori i ja sam u nedoumici i izgubljen kada treba da opišem muziku ansambla Nagaš. Ona je prirodni rezultat nekoga ko je odrastao i sazrevao slušajući samo jermensku muziku kod kuće, učeći o evropskoj klasičnoj muzici u mladosti, živeći kao džez improvizator, ali kao i svi mi, stalno okružen savremenom rok muzikom“. Džon Hodijan, osnivač, kompozitor i član ansambla Nagaš.

Na programu: Pesme izgnanstva / Songs of Exile
„Pesme izgnanstva“ Džona Hodijana, duboke su meditacije o čovekovom odnosu prema Bogu iz perspektive kaluđera prisiljenog da živi u izgnanstvu mnogo godina.  U ovoj muzičko-pesničkoj zbirci istok sreće zapad, drevnost se dodiruje sa savremenošću…

Prodaja ulaznica od 1. oktobra u Muzičkoj omladini Novog Sada (Katolička porta 2, tel.021/452-344), radnim danima od 8h do 14h, kao i na dan koncerta od 18h do početka programa, u holu Sinagoge. On-line rezervacije i prodaja na : www.muzickaomladina.org
Cena karte: 800,00 dinara
***

Beleške kompozitora i osnivača ansambla…

„Ideja za ansambl Nagaš rođena je kada sam prvi put čuo Hasmik Bagdasarijan kako peva u hramu u Garniju izvan Jerevana u Jermeniji. Pevala je uglavnom dela jermenske srednjevekovne duhovne muzike, a akustika u Garniju bila je zapanjujuća. Zvuk mi je ostao urezan u sećanju danima nakon toga i odlučio sam da komponujem delo u kome bih taj zvuk iskoristio na neki novi način.
Prošle su godine dok nisam pronašao pravi tekst. Proveo sam mnogo meseci istražujući po bibliotekama Jerevana, Njujorka i Berlina. Kada sam konačno naišao na jedan mali deo opusa koji je napisao jermenski srednjevekovni pesnik Mkrtič Nagaš reči su se prosto pretočile sa stranica na kojima su napisane u moju dušu i znao sam da sam pronašao tekst za kojim sam tragao. Pošto sam bio u Jerevanu u to vreme uspeo sam da pronađem i preostalih 16 pesama. Nakon mnogo razmišljanja o tome koji bih tekst mogao da iskoristim odlučio sam se za sve njih.
Nemajući nijedan određeni ansambl na umu (osim da to budu ženski glasovi) prepustio sam se tekstovima da sami odrede muziku koja će ih pratiti. Instrumente za ansambl sam odabrao intuitivno, ali trudeći se da oni budu prelepa dopuna tekstovima pošto sadrže formalne elemente (gudački kvartet i klavir) uravnotežene zemljanim zvucima dola, duduka i uda.
Nagaš je prvo i pre svega bio sveštenik i njegova poezija izrasla je iz njegovih propovedi. Njegove reči bile su duboke koliko i jednostavne, razgovorne i poetične. Posebno su me zainteresovali tekstovi koji su govorili o „Garibovim” mukama ili izgnanstvu; o nekome ko je postao osoba bez domovine. Budući da sam Jermen po poreklu koji je odrastao u Filadelfiji i Njujorku, a trenutno živim u Los Anđelesu, a ponekad u Berlinu i Jerevanu, za mene je tužni život Garibov bio nešto sa čim sam mogao da se poistovetim (kao verovatno i većina Jermena).
Kao potomak onih koji su preživeli genocid veoma dobro poznajem priče o odlukama donetim u deliću sekunde o tome kuda pobeći, kome verovati i kako preživeti neizrecivu tragediju genocida nad Jermenima. Jermeni su bili rasuti po čitavom svetu, a sudbina, sreća i lična snaga odlučivali su o tome gde bi se svako od preživelih mogao naći – bilo da je to Pariz, Boston, Liban, Iran ili bilo koje drugo mesto na planeti. Oduvek me je pogađalo to što su te odluke, koje su preživeli donosili u deliću trenutka, imale posledice na sve buduće generacije“. Džon Hodijan