Majstori svetskog izvođaštva – čar invencije
Emmanuel PAHUD, flauta
Paul MEYER, klarinet
& GUDAČI BERLINSKE FILHARMONIJE
Daishin KASHIMOTO, violina
Maja AVRAMOVIĆ, violina
Joaquín Riquelme GARCIA, viola
Stephan KONCZ, violončelo

Program:

G. ROSSINI: Sonata za dve violone, violu i violončelo br.2, A-dur
W. A. MOZART: Kvartet za flautu, violinu, violu i violončelo br.2, G-dur, K.285a
W. A. MOZART: Kvartet za flautu, violinu, violu i violončelo D-dur, K.285
***
W. A. MOZART:
Kvintet za klarinet i gudački kvartet A-dur, K.581

*Prodaja ulaznica i informacije:
Muzička omladina Novog Sada (Katolička porta 2/2, tel. 021/452 344), radnim danima od 8 do 14, kao i dva sata pred početak programa na mestu održavanja.
ON LINE rezervacije i kupovina: www.muzickaomladina.org

Cena ulaznice: 1.000,00 dinara

Emmanuel Pahud
fotograf: Peter Adamik

EMANUEL PAJI, flauta, Švajcarska / Francuska
Emanuel Paji je jedan od najuzbudljivijih i najodvažnijih muzičara današnjice. Rođen je u Ženevi i već sa šest godina je počeo sa časovima muzike. Diplomirao je 1990. godine s najvišom ocenom na Visokom nacionalnom muzičkom konzervatorijumu u Parizu, nakon čega se usavršavao kod Orela Nikolea.
S 22 godine pridružio se Berlinskoj filharmoniji kao prvi flautista, pod dirigentskom palicom Klaudija Abada, a na tom mestu se nalazi i danas. Pored toga, Paji se može pohvaliti i uspešnom međunarodnom karijerom soliste i kamernog muzičara. Redovno nastupa na najpoznatijim festivalima širom Evrope, SAD-a i na Dalekom istoku. Kao solista, sarađivao je s velikim brojem najpoznatijih svetskih orkestara, među kojima su Londonska filharmonija, Orkestar ciriškog Tonhalea, Simfonijski orkestar Bavarske radio-televizije, orkestar Marijinskog teatra, Kamerata iz Salcburga, Nemačka kamerna filharmonija iz Bremena, Simfonijski orkestar iz Sinsinatija, Nacionalni orkestar iz Vašingtona, Simfonijski orkestar Japanske radio-televizije i Škotski kamerni orkestar. Nastupao je s dirigentima kao što su Abado, Retl, Cinman, Mazel, Bulez, Gergijev, Gardiner, Harding, Jarvi, Neze-Segen, Rostropovič i Perlman.
U sezoni 2013/14. svirao je s Berlinskom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom iz Jute, Luksemburškom filharmonijom, Pariskim kamernim orkestrom, Kamernim orkestrom iz Potsdama, Mađarskom nacionalnom filharmonijom, Bamberškim simfonijskim orkestrom, Kraljevskim simfonijskim orkestrom iz Sevilje i Simfonijskim orkestrom Sao Paula.
Emanuel Paji puno pažnje posvećuje kamernoj muzici i redovno drži resitale na turnejama s pijanistima poput Erika Lesaža, Jefima Bronfmana i Elen Grimo, kao i džez nastupe s Džekijem Terasonom. U sezoni 2013/14. gostovao je širom Evrope s različitim partnerima za kamernu muziku, među kojima su i njegovi „Francuski duvači“. S Erikom Lesažom i Polom Mejerom 1993. je osnovao Letnji festival kamerne muzike „Muzika u Emperiju“, umestu prethodnog „Salon d’ Provans“. Leta 2012. godine proslavili su 20. godišnjicu festivala.
Flautista je osvajao prve nagrade na brojnim međunarodnim muzičkim takmičenjima, kao što su ona u Kobeu 1989. godine, Duinu 1988. i Ženevi 1992. godine. Dobitnik je nagrade „Juventus“ Evropskog saveta, kao i svetskog priznanja radija frankofone zajednice. Takođe, laureat je Fondacije „Jehudi Menjuhin“ i Uneskove Međunarodne tribine muzičara, a 1997. godine, na ceremoniji dodele prestižnih nagrada „Victoires de la Musique“ u Parizu, proglašen je za „instrumentalistu godine“.
Emanuel Paji je 1996. godine potpisao ekskluzivni ugovor s diskografskom kućom „EMI Classics“. Objavio je preko 20 nosača zvuka, koji su, zasipani nagradama i priznanjima, dobili i jednoglasne hvalospeve kritičara. Izdanje posvećeno muzici za flautu na dvoru Fridriha Velikog, s Trevorom Pinokom, iz 2011, dobilo je nagradu „Choc of the Year 2012“ časopisa Klasika. Pajijev album Najbolja muzika za kvintet osvojio je 2012. godine nagradu za kamernu muziku Akademije snimaka i časopisa Record Geijutsu iz Japana. Njegov poslednji kompakt-disk (2013) je posvećen kompletnim radovima za flautu Franka Martena, a neposredno nakon što ga je objavila diskografska kuća „Musiques Suisses“, ovaj album je u Francuskoj dobio nagradu „Diapason d’Or“.
U junu 2009. Emanuel Paji je dobio orden Viteza Reda umetnosti i književnosti za svoj doprinos muzici, a u aprilu 2011. postao je počasni član Kraljevske muzičke akademije. Ambasador je Unicefa.

POL MEJER, klarinet, Francuska
Deleći svoje aktivnosti između solističkog i kamernog muziciranja, dirigovanja i pedagoškog rada, svestrani umetnik nastupa u najznačajnijim evropskim i američkim koncertnim dvoranama poput Albert hola, Velike dvorane „Čajkovski“, Berlinske filharmonije, Muzikferajna, Teatra „Šanzelize“, sale Gevandhausa, Santori hola, Karnegi hola ili Holivud boula. Kao izuzetnog svetskog klarinetistu, solistički ga angažuju mnogi veliki orkestri kao što su Francuski nacionalni orkestar, Pariski nacionalni orkestar, Simfonijski orkestar Francuskog radija, Nemački simfonijski orkestar iz Berlina, Orkestar Radio Kelna (WDR Rundfunkorchester Koln), Orkestar Tonhalea iz Ciriha, Losanđeleska filharmonija, Ruski državni simfonjski orkestar, Orkestar Romanske Švajcarske, Simfonijski orkestar Bi-Bi-Si-ja. Za ovog, povrh toga i veoma aktivnog intepretatora savremene muzike, mnogi aktuelni stvaraoci komponuju i posvećuju mu svoja koncertantna dela. Među njima su Penderecki, Jarel, Čen, Berio, Eskeš, Dusapen, Kanat de Šizi. Tumačenje modernog repertoara u kojem su i kompozicije Buleza, Mortona Gulda, Hencea i Gerda Kira, podrazumeva i redovno Mejerovo angažovanje kao gosta – dirigenta raznih ansambala. Ugledni mađarski kompozitor Peter Etveš primio je porudžbinu da za njega napiše koncert za klarinet koji će biti predstavljen 2018. povodom proslave stogodišnjice Orkestra Romanske Švajcarske. Među najnovije tonske zapise Mejerovih dirigentskih izvođenja, s Briselskom filharmonijom na primer, ubrajaju se snimci dela Džona Koriljana i Eliota Kartera. U tekućoj sezoni on će sarađivati s Praškom i Šangajskom filharmonijom, kamernim orkestrima Ženeve i Lozane, Filharmonijom iz Rojtlingena, tokijskim „Metropolitanom“. Rado se sećamo decembra 2003. godine i prvog susreta s Polom Mejerom u Novom Sadu, kada je istovremeno sugestivno dirigovao Beogradskom filharmonijom i bio sjajan solista u Mocartovom Koncertu za klarinet i orkestar, ali ga pamtimo i kao delikatnog kamernog muzičara, angažovanog na Nomusu, sedam godina kasnije. U prethodnim godinama vodio je orkestre Pariza i drugih francuskih gradova, kao i glavnih evropskih muzičkih centara, zatim Tokija, Šangaja, Tajpeja, da bi u periodu od 2006. do 2012. ostvario preko 30 koncerata sa Seulskom filharmonijom. Godine 2009. imenovan je za glavnog dirigenta tokijskog Orkestra „Kosei“ s kojim neguje savremeni repertoar, predstavljajući ga širom Japana i van njegovih granica. Mejerov diskografski opus obuhvata preko 40 kompakt-diskova, snimljenih za „Sony“, „BMG“, „Erato“, „Denon“, „RCA“, „EMI“, „Virgin“, „Alpha“ i „Aeon“, koji su dobili brojne nagrade kao što su one od časopisa Fono Forum i Gramophon, zatim „Diapason d’ Or“, „Choc du Monde de la Musique“ i „Grammy“. Umetnikovi novi zapisi odnose se na četiri koncerta Špora, Hajdnove koncerte za hornu, u planu su i Veberovi, te angažmani za „Sony“. Mejer je i osnivač ansambla „Les Vents Français“ i jedan od začetnika, zajedno s Emanuelom Pajijem i Erikom le Sažom, Festivala „Musique a l’ Emperi“.
Rođen 1965. u Milhauzu, Pol Mejer je debitovao 1982. kao laureat prestižnog Evrovizijskog takmičenja. Već u 18. je postao prvi klarinetista Orkestra Lionske opere, a potom i ansambla „Intercontemporain“ (1984) i Pariske opere (1985). Ubrzo ih je napustio i započeo međunarodnu solističku, a paralelno i veoma zapaženu dirigentsku karijeru. Među profesorima kod kojih se u ovoj disciplini usavršavao nalaze se Čarls Bruk u Mejnu i Džon Karju (kod kojih su učili i Sajmon Retl i Danijel Harding), a sarađivao je kao asistent i s Marekom Janovskim i Emanuelom Krivinom u radu s Filharmonijom Francuskog radija.