Nomus 2024.

Aleksander Balanesku je jedan od najuzbudljivijih violinista današnjice, ali i cenjen i izuzetno plodan kompozitor. Kao vođa Kvarteta „Balanesku“ od klasičnog ansambla napravio je potpuno drugačiju formu donoseći radikalne izmene u repertoar – komponujući nova, atraktivnija i savremenom slučaocu pristupačnija dela. Aleksander Balanesku ne prihvata bilo kakve kategorizacije u muzici, pa je tako sarađivao s muzičarima koji dolaze iz najrazličitijih miljea, od klasike, preko folklora, do popa i elektronike. Tu su, između ostalih, i Majkl Najman Marta Šebešćen, Marija Tanase, Dejvid Bern, sastavi „Kraftwerk“, „Pet Shop Boys“, „Yellow Magic Orchestra“, „Depeche Mode“, Kejt Buš i Grejs Džouns.

Lajko Feliks je neobičan, talentovan, svestran muzičar koji sledi svoj, autentičan put i stil u muziciranju, improvizaciji i komponovanju, često kreirani iz suprotnosti, retko spojivih melodijskih i ritmičkih elemenata. Lajko za sebe kaže da svira sve – folk, klasiku, rok, bluz, džez i improvizovane melodije. I on, kao i Aleksandar Balanesku ne pravi razliku između muzičkih stilova i trendova. Onda nije ni čude što su se ova dvojica umetnika prepoznala i našla više puta zajedno na sceni pružajući slušaocima nezaboravno, neobično, pomalo otkačeno, ali svakako zadivljujuće slušno iskustvo.

Ulaznice za koncert prodaju se od petka 20. septembra, u Muzičkoj omladini Novog Sada (Katolička porta 2, tel. 021/452-344), radnim danima od 9h do 14h kao i na dan koncerta od 18h do 20h u holu Sinagoge.
On-line rezervacije i kupovina karata (uplata na račun) na linku: OVDE
Cena karte: 1.500 dinara

***
„Dobra muzika treba da bude kompleksna, ali u smislu emotivnog bogatstva i obilja. Muzika je za mene povezana s pokretom, ritmom i plesom.“ A. Balanesku

Aleksander Balanesku, među umetničkim svetom važi za odličnog  improvizatora i velikog vizionara. Inspiraciju za svoje radove i izvođenja često je pronalazio u saradnjama s umetnicima iz različitih sfera, iz oblasti plesa i pozorišta, ali i u svojim istočnoevropskim korenima, unoseći u kompozicije elemente rumunske i mađarske folklorne muzike. Dobitnik je više priznanja za originalnu filmsku muziku – „Gopo“ (dva puta) i na Međunarodnom festivalu audiovizuelnih programa (FIPA).
Završio je studije na Džulijardu, u Njujorku, a glavni profesori su mu bili Doli Korizer i Doroti Dilej.

Lajko Feliks često nazivan „đavoljim violinistom”, sposoban je da uvede svoju publiku u redak svet koji mogu da dočaraju i predstave samo umetnici rođeni sa specijalnim darom. A Lajko to bez sumnje jeste. Njegova violina osvaja muzički senzibilnu publiku širom sveta, u: Tokiju, Amsterdamu, Berlinu, Bratislavi, Pragu, Budimpešti, Brašovu, Beogradu, Sarajevu, Ljubljani, Frankfurtu, Lionu, Bordou, Veneciji, Veroni, Edinburgu, Londonu, Talinu, Beču i Njujorku.
Rođen je 1974. u Bačkoj Topoli. Danas živi između Budimpešte i Subotice, predstavljajući i povezujući kulturu Mađarske i svog rodnog vojvođanskog tla.

Kvartet „Balanesku“
Aleksander Balanesku | Džejms Šenton | Helen Kaminga | Nikolas Holand

Vrlo brzo nakon osnivanja 1987. godine Kvartet „Balanesku“ je stekao reputaciju jednog od vodećih savremenih muzičkih sastava današnjice i to najviše zahvaljujući svom osnivaču. Aleksander Balanesku je od samih početaka vodio ansambl preko svih muzičkih granica, zalazeći na potpuno nepoznate teritorije. Njegova vera u međusobnu komunikaciju i fluidnost između raznovrsnih muzičkih polja, pa samim tim i saradnje sa stilski sasvim različitim muzičarima i grupama, stvorili su anasmbl koji ima jedinstveni stil izvođenja i muzike, što ga izdvaja od bilo kog drugog gudačkog kvarteta.
Kvartet „Balanesku“ je bliži bendu negu klasičnom gudačkom kvartetu, a njegovi nastupi su poznati po čistoj, prirodnoj, snažnoj energiji i dinamici. Nastupao je na sasvim različitim mestima – od njujorškog kluba „Knitting Factory“ ili londonskog „Roundhouse“, do Centra „Lincoln“ i Arene „Wembley“. Muzičari iz ovog kvarteta i dalje tragaju za drugačijim načinima da svoju muziku predstave u novom kontekstu.
Do sada je kvartet ostvario niz inspirativnih albuma, većinom sa originalnom muzikom.