Detalji događaja
- sreda | 10.04.2019.
- 20:00 - 21:30
- Sinagoga, Jevrejska 9, Novi Sad
- 021/ 452-344
Nomus 2019.
P r o g r a m:
J. HAYDN:
„Sedam poslednjih Hristovih reči“, op.51 / Hob.III:50-56
***
D. ŠOSTAKOVIČ:
Gudački kvartet br.15, op. 144, verzija za kamerni orkestar
Prodaja ulaznica i informacije u Muzičkoj omladini Novog Sada (Katolička porta 2, tel. 021/452-344), radnim danima od 8h do 14h, kao i dva sata pred početak koncerta na mestu održavanja. On-line rezervacije i kupovina karata: www.muzickaomladina.org
Cene ulaznica:
1.500,00 dinara parter sredina i galerija i 1.200,00 dinara parter sa strane
Pokrovitelj festivala Nomus 2019. Grad Novi Sad
GIDON KREMER, violina, Litvanija/Nemačka
Koncertmajstor, umetnički direktor i osnivač orkestra „Kremerata Baltika“ (Kremerata Baltica), bez sumnje je izgradio i jednu od najnekonvencionlnijih karijera. Njegovo solističko koncertiranje i nastupi s najvećim orkestrima u Evropi i Severnoj Americi pod vođstvom mnogih od najpoznatijih svetskih dirigenata, poput Kenta Nagana, Kristijana Tilemana i Kristofa Ešenbaha, izazivali su i danas privlače podjednako divljenje kao i njegov neobično širok i veoma raznolik repertoar, koji se proteže u punom luku od klasicističkih i romantičarskih majstorskih violinskih ostvarenja do muzike vodećih autora 20. i 21. veka. Veliki umetnik se takođe bori za promociju mnogih značajnih dela aktuelnih ruskih i istočnoevropskih kompozitora, od kojih su neka i njemu posvećena. Mnogi od preko 120 umetnikovih albuma poneli su najprestižnije međunarodne nagrade među kojima su „Grand prix du Disque”, „Ernst von Siemens“ „Triumph”, „Unesco”, „Rolf Schock” i „Artur Rubinstein”, kao i „Praemium Impreriale” iz 2016, koja se po značaju može uporediti s Nobelovom nagradom u muzici.
U godini svog 50. rođendana Kremer je osnovao kamerni orkestar „Kremerata Baltika” sabran od izvanrednih mladih muzičara iz tri baltičke države – Estonije, Litvanije i Letonije, koji je zajedno s njim, kao umetničkim direktorom, u sada već preko dve decenije dugoj istoriji gostovao na gotovo svim vodećim festivalima i koncertnim događajima širom sveta. Smatra se jednim od najboljih kamernih orkestara današnjice.
Kremer svira na violini Nikole Amatija (Nicola Amati) iz 1641. Četiri knjige, od kojih je poslednja izašla pod nazivom Pisma mladom pijanisti (Letters to a Young Pinist), prevedene na nekoliko jezika, odišu širinom njegovih umetničkih interesovanja i estetskih vidika.
KREMERATA BALTIKA, kamerni orkestar, Letonija/Litvanija/Estonija
Ubrzo nakon osnivanja 1997. ansambl je predstavljen na čuvenom austrijskom Festivalu kamerne muzike u Lokenhauzu, gde je energičan orkestarski nastup 27 mladih muzičara iz zemalja Baltika osvojio zahtevnu publiku. Sa sedištem u Rigi i potporom vlada triju zemalja, orkestar priređuje šezdesetak koncerata godišnje, svirajući širom Evrope, Azije i sve tri Amerike. Redovno nastupa u najvećim salama Beča, Berlina, Pariza, Londona, Moskve, Njujorka, učestvuje na renomiranim festivalima u Salcburgu, Šlezvig-Holštajnu, Verbijeu, Drezdenu, Baden-Badenu, Monpeljeu, na „Praškom proleću“, Bi-Bi-Sijevom „Promsu“ u Londonu. Među čuvenim solistima s kojima je sarađivao, bili su sopran Džesi Norman, pijanisti Mihail Pletnjov, Jevgenij Kisin, Danil Trifonov i Oleg Majzenberg, violinisti Tomas Ceetmajer, Lisa Batijašvili, Patricija Kopačinska i Vadim Rjepin, violončelisti Boris Pergamenšikov, David Geringas, Hajnrih Šif, Miša Majski i Jo Jo Ma, dirigenti ser Sajmon Retl, Esa-Peka Salonen, Kristof Ešenbah, Kent Nagano, Hajnc Holiger, Roman Kofman, Saulijus Sondeckis, i Vladimir Aškenazi, svaki od njih na svoj način doprinoseći oblikovanju specifičnog kamernog zvuka ansambla. U 2013. ansambl i njegov umetnički rukovodilac započeli su saradnju s čuvenim ruskom imitatorom Slavom Polunjinom i njegovom „Akademijom budala”, a dve godine kasnije i sa slikarom, polemičarem i filozofom Maksimom Kantorovim u projektu „Muzika i lica“, da bi najnoviju sinergiju ostvarili sa sirijskim umetnikom Nizarom Ali Badrijem (Nizar Ali Badri) u prikazivanju dramatičnih događaja na Bliskom istoku i aktuelnog problema izbeglica.
Svoju 20-godišnjicu od osnivanja „Kremerata Baltika“ i Kremer proslavili su širom sveta, obilazeći Bliski istok, Aziju i brojne evropske gradove, uz solističko učešće Marte Argerič, Katje Bunijatišvili i nekoliko mladih zvezda u usponu. Na početku sezone 2018/19. s podjednakim interesovanjem su ih dočekali i na festivalima u Letoniji, koncertu u Dablinu i Moskvi, zatim u Švajcarskoj, Nemačkoj i Engleskoj, da bi kraj 2018. zaokružili gostovanjem u Litvaniji (Klaipeda i Viljnus) i Italiji. Prolećni deo sezone započeli su programom „Tango“ predstavljenim u Berlinu, a s projektom „Poslednje reči”, s delima Jozefa Hajdna i Dmitrija Šostakoviča, nastupaju pored Nomusa (na koji dolaze posle osam godina drugi put) i u Beogradu i Zagrebu, kao i na Festivalu u Kuenki, u istoimenoj španskoj pokrajini. Ostvarili su veliki broj tonskih zapisa. Disk Posle Mocarta, u izdanju kuće „Nonesuch“, osvojio je 2002. nagradu „Gremi“.