Svečano otvaranje Festivala Nomus 2014.
Sinagoga, 20,00
Crvena violina
BEOGRADSKA FILHARMONIJA
Umetničko vođstvo i solista:
Dmitry SITKOVETSKY, violina
Program:
A. PART: Fratri za violinu, gudače i perkusije
J. CORIGLIANO: Crvena violina – svita za violinu, gudače, harfu i perkusije
*Oskar za originalnu muziku iz istoimenog filma, 2000. godine
A. BORODIN: Simfonija br.2, h-moll

*Informacije i prodaja ulaznica u Muzičkoj omladini Novog Sada (Katolicka porta 2/2, tel.021 452 344) radnim danima od 8,00 do 14,00 časova, kao i dva sata pred početak programa na mestu održavanja.
ON LINE REZERVACIJE I PRODAJA KARATA: www.muzickaomladina.org
Cena ulaznice: 500,00 dinara

DMITRIJ SITKOVECKI, violinista i dirigent
Ova jedinstvena umetnička ličnost, čija svestranost i kreativnost prkose uobičajenoj kategorizaciji prema konkretnim fahovima, izgradila je uspešnu karijeru kao violinista, dirigent, aranžer, kamerni muzičar, organizator i direktor festivala. Kao solista, Dmitrij Stkovecki je nastupao s mnogim vodećim svetskim orkestrima poput Berlinske, Njujorške i Losanđeleske filharmonije, orkestara lajpciškog Gevandhausa i amsterdamskog Koncertgebaua, svih glavnih londonskih, te Čikaškog, Filadelfijskog i Klivlendskog orkestra. Učesnik je međunarodnih festivala u Lucernu, Salcburgu, Edinburgu, Verbijeu, Istanbulu, Kaliforniji i Njujorku („Mostly Mozart“). Od 2003. godine veoma uspešno obavlja ulogu muzičkog direktora Simfonijskog orkestra u Grinsborou (Severna Kalifornija), da bi u tekućoj sezoni njegove aktivnosti obuhvatile koncerte, kao soliste s različitim orkestrima na festivalu „Enesku“ u Bukureštu, potom u Bolonji, Vajmaru, Tbilisiju, Jerevanu, Londonu i Lucernu, kao i večeri kamerne muzike u Amsterdamu i Njujorku, te dirigentske i solističke angažmane u Bankoku, Japanu i Poznanju. Nedavne najuspešnije programe izveo je s brojnim ansamblima u Japanu, Verbijeu, Hanoveru, Talinu, Izraelu i Rimu, Rusiji, Tokiju, Šangaju, Cirihu, koji su, u skladu s upravo neverovatnom raznovrsnošću umetnikovih aktivnosti i dirigentskom upečatljivošću, još više učvrstili njegovu karijeru vrhunskog muzičara. Godinama na mestima umetničkih direktora i savetnika uglednih orkestara u Rusiji i Španiji, koja su uz dirigovanje podrazumevala i muziciranje kao soliste i kamernog muzičara, ali i turneje i rad u majstorskim klasama, Sitkovecki je 1990. osnovao Novi evropski gudački kamerni orkestar, koji ujedinjuje odabrane muzičare iz Istočne i Zapadne Evrope. Posle uspešne transkripcije čuvenih Bahovih Goldberg varijacija, koje ja načinio za gudački trio i za gudački orkestar, Sitkovecki je preradio preko 40 kompozicija za gudačke sastave (Hajdna, Betovena, Bramsa, Dohnanjija, Bartoka, Čajkovskog, Šostakoviča, Stravinskog i Šnitkea) koje su objavile poznate izdavačke kuće „Doblinger“, „Sikorski“ i „Schirmer“. Svojim visokim ugledom u svetu zaslužio je poziciju muzičkog direktora festivala u Finskoj, Sijetlu i Azerbejdžanu, na kojima sarađuje s najvećim muzičarima današnjice kao što su Marta Argerič, Jurij Bašmet, Bela Davidovič, Lin Harel, Jevgenij Kisin, Miša Majski, Kšištof Penderecki, Vadim Rjepin, Vladimir Aškenazi, Alfred Šnitke i Rodion Ščedrin. Koncentrat njegovih najraznolikijih delatnosti do izražaja je došao na festivalu na jezeru Boden u Nemačkoj 2007, gde je izvodio resitale, bio solista s orkestrom i kamerni muzičar, vodio majstorske klase i dirigovao Novim evropskim gudačkim kamernim orkestrom. Bogata umetnikova diskografija sadrži tonske zapise svih glavnih violinskih koncerata, brojna dela kamerne muzike, kompletne Mocartove violionske sonate, kao i orkestarske kompozicije kojima je sam dirigovao, ali i mnoga živa izvođenja. Poseban afinitet prema savremenom repertoru obuhvata i violinske koncerte koje su za Sitkoveckog napisali Džon Kasken, Kšištof Mejer, Ščedrin, Pert, kao i ostvarenja Ditijea, Pendereckog i Šnitkea, a kao najnovija, i dela Džona Koriljana, Jakova Jakulova, Vasksa, Auerbaha i Alizadea. Rođen u Bakuu, a odrastao u Moskvi, gde je studirao na Konzervatorijumu „Čajkovski“, Sitkovecki od 1977. godine živi u inostranstvu, najpre u Njujorku, a danas u Londonu.

BEOGRADSKA FILHARMONIJA
Orkestar je osnovan 1923, u vreme kada su gotovo svi evropski gradovi uveliko imali svoje filharmonije. Osnivač ansambla, prvi direktor i šef – dirigent bio je Stevan Hristić, jedan od najznačajnijih srpskih kompozitora i dirigenata. Na mestu umetničkih rukovodilaca tradiciju slavnog začetnika nastavili su eminentni umetnici: Lovro Matačić, Oskar Danon, Krešimir Baranović, Živojin Zdravković, Angel Šurev, Anton Kolar, Horst Ferster, Jovan Šajnović, Vasilij Sinajski, Emil Tabakov, Uroš Lajovic, Dorijan Vilson, a od sezone 2010/2011. na ovom mestu je angažovan ugledni kineski dirigent Muhai Tang. Oni su orkestar vodili od početnih, nesigurnih koraka u danima kada se tek uspostavljao redovan muzički život u Srbiji, preko prvih godina posle Drugog svetskog rata i postepenog i dugotrajnog izgrađivanja zavidnog nivoa muziciranja, koji je kulminirao 60-ih godina prošlog veka. Beogradsku filharmoniju, koju je tada predvodio Živojin Zdravković, svetski stručnjaci su rangirali na 5. mesto najboljih evropskih orkestara, čemu su doprineli i snimci za uglednu svetsku izdavačku kuću „EMI“. Vodeći nacionalni orkestar je tada, i u godinama koje su usledile, kao i u najnovije vreme, doživeo blistave zajedničke trenutke na podijumima s umetnicima kao što su: Rafael Kubelik, Malkolm Sardžent, Andre Navara, Karl Bem, Leopold Stokovski, Kiril Kondrašin, Genadij Roždestvenski, Zubin Mehta, Jehudi Menjuhin, David Ojstrah, Isak Štern, Henrik Šering, Leonid Kogan, Mstislav Rostropovič, Artur Rubinštajn, Svjatoslav Rihter, Emil Giljels, Gidon Kremer, Ivo Pogorelić, Gustav Kun, Ivan Fišer, Vladimir Krajnjev, Maksim Vengerov, Julijan Rahlin, Valerij Afanasjev, Najdžel Kenedi…
Posle burnih devedesetih godina, koje su se odrazile i na kvalitet muzičke scene Srbije, novi milenijum doneo je nadu za povratak orkestra Beogradske filharmonije na međunarodne podijume i gostovanja u značajnim muzičkim centrima, tako da su ostvareni koncerti u Sloveniji, Austriji, Italiji, Švedskoj i Kini. Mladi muzičari, školovani u svetskim pedagoškim institucijama, čiji je prosek starosti 28 godina, došli su u Beogradsku filharmoniju kako bi izgradili novi imidž orkestra. Tokom sezone 2003/2004. orkestar se, posle rekonstrukcije, vratio u svoju moderno opremljenu zgradu, smeštenu u samom centru grada, s adekvatnom dvoranom koja poseduje 201 mesto. Veći deo koncerata, po tradiciji, održava se u dvorani Zadužbine Ilije Milosavljevića Kolarca, dok se matična sala koristi za posebne događaje ili se ustupa drugim umetnicima za programe kamerne muzike i resitale. Kvalitetnom radu orkestra znatno doprinosi Fondacija Beogradske filharmonije, osnovana da sistemom sponzora i prijatelja poboljša finansijsku situaciju.
Na inicijativu jednog od najvećih dirigenata današnjice – Zubina Mehte, koji je Beogradskom filharmonijom dirigovao nekoliko puta, u sezoni 2005/2006. osnovan je i poseban fond za nabavku novih instrumenata, koji nosi njegovo ime.
Danas je Beogradska filharmonija jedan od najboljih orkestara u regionu, po mnogima i jedna od najuspešnijih institucija kulture u Srbiji. Na čelu ansambla od 2001. do sredine 2013. godine bio je Ivan Tasovac, najmlađi direktor u njegovoj istoriji, s kojim je započelo i novo poglavlje u biografiji ovog vrednog umetničkog kolektiva. Danas je Beogradska filharmonija značajan deo srpske kulture i postala je prepoznatljiva širom Evrope, uspevši da jedan oblik elitističke institucije približi široj javnosti. Na početku sezone 2014/15, od 6. do 9. oktobra, orkestar će ostvariti svoju prvu turneju po Sjedinjenim Američkim Državama. Predvođen svojim šefom-dirigentom Muhajem Tangom i sa trenutno najvećim operskim umetnikom poteklim iz naše zemlje, baritonom Željkom Lučićem (stalnim gostom opere „Metropoliten“) kao solistom, prirediće četiri koncerta u Čikagu, Klivlendu, Vašingtonu i Njujorku (Karnegi hol).