Umetničko vođstvo i solo violina: Khachatur ALMAZIAN
Sloboda MIĆALOVIĆ, naracija – Svetlana AKSENOVA, sopran – Tatjana TATIĆ, koreografija, igra
Kseniya SIMONOVA, peščana animacija
Režija: Marko MANOJLOVIĆ
Program: Vivaldi, Piazzolla, Sharafyan
***
Prodaja ulaznica za koncert na blagajni Srpskog narodnog pozorišta (Pozorišni trg 1) , radnim danima od 10h i subotom od 14h, do početka poslednje predstave. On-line rezervacije i prodaja na: https://prodaja.snp.org.rs/sr/site/index
Cena karte: 1.000,00 dinara

Hačatur Almazjan, violina
Studirao je na Kraljevskom konzervatorijumu u Briselu u klasi Igora Ojstraha, u Njujorku kod Miše Kejlina i u Parizu s Eduardom Vulfsonom. Brojne koncerte priređivao je kao solista s Jermenskim simfonijskim orkestrom, Simfonijskim orkestrom Belgijskog radija, Moravskim simfonijskim orkestrom, Belgijskim nacionalnim orkestrom, Nacionalnim simfonijskim orkestrom severnog Meksika, Jermenskim državnim kamernim orkestrom, Šangajskim simfonijskim orkestrom, Filharmonijom iz Ontarija, Kraljevskim nacionalnim orkestrom Škotske, Simfonijskim orkestrom iz Sahalina, Praškim virtuozima, ansamblom „I Fiamminghi” i Kamernim orkestrom „Karlo Veliki”. Koncertirao je i na uglednim međunarodnim festivalima u Šlezvig-Holštajnu, Kanarima, Kuala Lumpuru, Džakarti, Singapuru, Lionu, Pragu, Varšavi, Budimpešti, Malti, Mentonu. Kao koncertmajstor, u nekoliko evropskih orkestara, svirao je s velikim dirigentima kao što su Šolti, Sinopoli, Gergijev, Rostropovič i Menjuhin da bi 1998. delovao i kao specijalni gostujući koncertmajstor na Internacionalnom takmičenju Plasida Dominga „Operalia” u Hamburgu. Radi i kao producent brojnih različitih projekata, ali i kao organizator umetničkih festivala u domovini i šire.
Godine 2007. osnovao je ženski orkestar „Almazian Symphony”, koji svira muziku u krosover stilu. Svira na violini „Giuseppe Gagliano” iz 1774.

Almazjan simfoni
Međunarodni instrumentalni ansambl okupljen 2007, čine isključivo ženski članovi na čelu s muškim solistom i koncert-majstorom, violinistom Hačaturom Almazjanom, koji je zajedno sa srpsko-belgijskom violončelistkinjom, novosađankom Tamarom Savić i inicijator njegovog osnivanja.  Na poziv reditelja Emira Kusturice ansambl 2008. godine gostuje na prvom Filmsko-muzičkom festivalu „Kustendorf“ na Mokroj gori. Iste godine učestvuje na ceremoniji zatvaranja Festivala „Exit“ u Novom Sadu, pred ogromnim auditorijumom od preko 10 hiljada posetilaca. Usledili su koncerti širom sveta, a 2013. i snimanje prvog albuma u produkciji „Sony Music Entertainment” i saradnja s Francuskom nacionalnom televizijom. Izvođenja u Parizu, na poziv Uneska, nastup na festivalima „Ritam Evrope“ i „Balkan Trafik“ (Brisel), balkanska turneja, uključujući Letnji festival u Skoplju i Ohridsko leto, zatim Festival „Sea Dance“ u Jerevanu, kao i koncerti u Dubaiju, Dohi, Hong-Kongu, Singapuru, Moskvi i Atini, samo su neke od brojnih aktivnosti ovog, po mnogo čemu, jedistvenog gudačkog orkestra. Novi poziv na „Exit“ usledio je 2015, kada je ansambl „Almazjan simfoni“ na veče pred otvaranje festivala privukao preko 30 hiljada posetilaca. Jedan od posebnih uspeha orkestra je i izvođenje i snimanje muzike za film Na mlečnom putu Emira Kusturice, premijerno prikazanom na Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji, 2016. godine. Svoje naredno gostovanje u Srbiji ostvario je 2018. kada je ponovo nastupio na Festivalu „Exit”, zajedno s velikom baletskom zvezdom Sergejom Polunjinom.

Sloboda Mićalović Ćetković je jedna od naših najboljih  filmskih i pozorišnih glumica.
Značajne uloge ostvarila je u filmovima Zona Zamfirova, Kraljevina Srbija i Ilka, kao i u TV serijama Mješoviti brak, Ranjeni orao, Nepobedivo srce, Čizmaši, Jagodići, Koreni i mnogim drugim.
Prvu bitnu pozorišnu ulogu imala je tokom studija, u Koštani Borisava Stankovića, u režiji Juga Radivojevića. Publika je pamti i po ulozi Roksi Hart u mjuziklu Čikago Pozorišta na Terazijama, kao i predstavama Tartif, Frenki i Džoni, Brod za lutke, Brod ljubavi, Miris kiše na Balkanu. Stalna je članica Narodnog pozorišta u Beogradu od 2012. godine.

Svoje prvo scensko iskustvo ruska sopranistkinja  Svetlana Aksenova je stekla još u školskim danima kao članica Studija mladih pevača na Konzervatorijumu „Rimski-Korsakov” u rodnom Sankt Peterburgu. Već prve angažmane dobija u prestižnim kućama poput Bazelskog teatra, Drezdenske operske kuće, Holandske nacionalne opere u Amsterdamu i Nemačke opere u Berlinu. Aksenova je doživela senzacionalni debitantski uspeh kao Ćo-Ćo-San u novoj produkciji Pučinijeve Madam Baterflaj u Gvadalahari (Meksiko, „Festival di Mayo”). Naredne sezone donose joj nove role u matičnoj bazelskoj kući, gde ostvaruje uloge Lize u Pikovoj dami Čajkovskog, Grofice u Mocartovoj Figarovoj ženidbi i Rusalke u istoimenoj Dvoržakovoj operi, dok u Dortmundu nastupa u naslovnoj ulozi Pučinijeve Sestre Anđelike. S likom Fevronije u Korsakovljevom Nevidljivom gradu Kitežu debitovala je i u Holandskoj nacionalnoj operi. Berlinska i norveška publika ju je upoznala kao Ćo-Ćo-San, a sarbrikenska kao Dezdemonu u Verdijevom Otelu. U Pariskoj nacionalnoj operi pevala je partiju Rusalke, u Sao Paulu Tatjane u Evgeniju Onjeginu Čajkovskog, a u ponovnom dolasku u Berlin ulogu Mimi u Pučinijevim Boemima, da bi se u Velikom teatru „Liceo” u Barseloni predstavila kao Fevronija. Nastupala je i s meksičkom Filharmonijom Haliska u Gvadalahari. Koncertni repertoar Svetlane Aksenove obuhvata vokalno-instrumentalna dela Vivaldija (Gloria), Pergolezija (Stabat Mater i Pastoralna misa), Briksija (Magnificat), Betovena (Misa u C-duru), Berlioza (Svečana misa), Bizea (Te deum), Rosinija (Mala svečana misa), Šostakoviča i Dvoržaka (Stabat mater) i Malera (Četvrta simfonija).

Tatjana Tatić je Prva balerina Narodnog pozorišta u Beogradu gde tumači glavne uloge u baletima Labudovo jezero, Kopelija, Don Kihot, Uspavana lepotica, Krcko Oraščić i mnogim drugim. Ostvarila je brojna zapažena gostovanja na baletskim scenama širom sveta, između ostalih i u Moskvi, Tel Avivu, Londonu, Beču, Veroni, Berlinu, Mariboru, Ljubljani, Sarajevu, Sofiji, Bratislavi i Briselu.
Članica je svetske trupe čuvenog Sergeja Polunjina.

Ksenija Simonova od 2009. godine nastupa širom sveta izvodeći svoje jedinstvene animacije na pesku. Ostvarila je brojna gostovanja u preko 40 država sveta. U njenim peščanim čarolijama uživaju svi – predsednici država, članovi kraljevskih porodica, posetioci uglednih koncertnih dvorana i opera, publika na najčuvenijim sportskim događajima. Za svoju umetnost Simonova kaže da je namenjena srcu i duši čoveka, a glavna uloga njenih animacija nije da zabavi, već isključivo da podstakne na promenu. Tako su peščane priče Simonove često inspirisane žrtvama ratova, napuštenim i marginalizvanim područjima i ljudima i razarajućim klimatskim promenama.
„Ako govorimo o tome da je svrha umetnosti da prosvetli svet, provocira i podiže svesnost gledalaca, Simonova je ispunila svoju misliju kao umetnica i svojim radovima postigla ogroman uspeh“. The Guardian